– Do danas je isplaćena novčana pomoć za 20.209 domaćinstava pogođenih prošlogodišnjim poplavama, i to u iznosu od 4,8 milijardi dinara – izjavio je juče Marko Blagojević, direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja. On je na konferenciji Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) pod nazivom „Dani posle – aktivna pomoć i podrška građanima ugroženim poplavama“, rekao da je 1.715 privrednih subjekata dobilo pomoć od 485 miliona dinara, navodeći da je 1,6 miliona ljudi u Srbiji pogođeno poplavama.
Blagojević je najavio da će se Nacrt zakona o upravljanju rizicima narednih dana naći u javnoj raspravi, te da se njime, između ostalog, propisuje formiranje tela koje će uspostaviti mehanizme stalne saradnje sa organizacijama civilnog društva.
Zoe Gudović iz Rekonstrukcije Ženski fond, nevladine organizacije, koja je bila veoma aktivna u pružanju pomoći ugroženima, naglasila je da je država slala poruke kojim ljudima treba pomoći, a kojima ne. Tako je, dodala je ona, SPC optužila LGBT osobe za poplave, Romi i Romkinje nisu bili poželjni da adekvatno prime pomoć, dok su azilanti pomagali ljudima da sačuvaju domove, iako nemaju svoje. Gudović je istakla da javnost nikad nije dobila odgovor na pitanje koliko je bilo žrtava poplava.
Nada Đuričković, predstavnica Romskog centra za žene i decu „Daje“, naglasila je da je ova NVO obilazila preko 100 porodica „koje su bile izopštene od bilo kakve pomoći“, ali da je uspela da pomogne 30 porodica. Prema njenim rečima, zbog posledica poplava, odnosno zbog uslova u kojima su živeli, a nisu dobijali pomoć, neka deca su dobila šugu, pa su centri za socijalni rad majku proglasili nepogodnom.
Na pitanje moderatorke skupa, novinarke Olje Bećković, gde su sada te porodice, Đuričkovićeva je odgovorila da je većina ostala u svojim neobnovljenim smeštajima, dok je nekoliko porodica otišlo na selo. Milena Vasić iz Jukoma je naglasila da je priručnik pre svega urađen za građane, ukazujući da se veliki broj njih javljao ovoj NVO za pravnu pomoć. Jedan od problema je bilo pitanje radnog odnosa, istakla je ona, objašnjavajući da su građani zbog poplava bili sprečeni da dođu na posao.
– Imamo pravnu prazninu, jer nigde nije pisalo da tim ljudima treba nadoknaditi zarade, ukazala je Vasićeva. Bojana Selaković, predstavnica Građanskih inicijativa, podsetila je da u kasarni u Obrenovcu još ima ljudi koji su tu smešteni posle poplava. Odgovarajući na pitanje Bećkovićeve ko su ti ljudi i koliko ih ima, Blagojević je rekao da je tu smešteno oko 100 osoba, pretežno Roma, kao i da će za deo tih ljudi biti izgrađeni stanovi, ali nije precizirao kada.
Priručnik je realizovan uz podršku Programa direktne pomoći (DAP) Ambasade Australije u Srbiji.
Poplave odnele 33 života
„Poplave koje su zadesile Srbiju 2014. napravile su materijalnu štetu koja je procenjena na milijardu i 532 miliona evra. Odnele su 33 života, a mnogobrojni građani Srbije ostali su bez krova nad glavom i elementarnih sredstava za život (oko 400 stambenih jedinica je potpuno uništeno, a oko 17.000 oštećeno)“, navodi se u Priručniku o vanrednoj situaciji u slučaju poplava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
