Uskršnji običaji u Srbiji: Čuvarkuću ne sme da uzme žena, a Vlasi pale vatru za mrtve

Repedžić kaže da je ceo niz uskršnjih običaja, koji traju čitavu nedelju pre Uskrsa a potom se i nastavljaju, vezan za  početak jednog novog ciklusa i u prirodi pa kao što je Hristos vaskrsao tako se i u prirodi rađa novi život posle zime. Pri tome jaje je simbol tog rađanja i novog početka i otuda i centralno mesto koje zauzima o običajima oko ovog praznika.

Sagovornik Danasa kaže i da postoje mnoge razlike u obeležavanju Uskrsa širom Srbije što govori o tome da deo običaja ima svoje korene u predhrišćanskom periodu.

– Prvo, jaja se ne farbaju istog dana u svim delovima Srbije – u Severoistočnoj Srbiji, Majdanpeku i okolina farbarbaju se petkom, u Babušnici subotom, za Pirot je karakteristično da se farbaju četvrtkom. U ovom delu zemlje ofarbana jaja se inače nazivaju peraške.  Takođe postoje razlike i kako se postupa sa čuvarkućom,  prvim ofarbanim jajetom koje se čuva godinu dana.  U Ponišavlju se čuvarkuća stavi u zemlju ili baci u vodi, da bi sve išlo napred kao što teče voda. U nekim krajevima jaje koje se čuva godinu dana stavlja se u mravinjak. Takođe, u Ponišavlju prvo crveno jaje ne sme žena da izvuče nego uvek neko drugi da ne bi imala problema sa odlivom.  Razlike u običajima koji okružuju Uskrs predstavljaju zapravo predhrišćanski sloj koji vidimo jer su  dodati elementi koji nemaju veze sa samim hrišćanstvom  – navodi Repedžić.

Prisustvo predhrišćanskog sloja posebno je izraženo kod Vlaha, a sagovornik Danasa objašnjava kako su uskršnji običaji povezani i sa kultom mrtvih.

– Za Veliki četvrtak Vlasi pale vatru kod kuće ili na grobljima. Vlasi svet mrtvih zamišljaju kao svet bez svetla, mračan, taman pa da bi pokojnik mogao da vidi njemu bliske koji su takođe umrli ali i sve ostalo što mu treba, treba mu svetla. Za Veliki petak se farbaju jaja, a deca treba da ih ukradu. Tu se recimo pokazuje veština deteta jer ako uspe da ukrade jaje računa se da je ono spretno. Na kraju za Uskrs se uzimaju dva busena trave. Jedan se stavi u kuću, jedan ispred kuće. Takođe se mesi poseban hleb u čiju se sredinu stavi žumance, cvet drena i izmrvi se kopriva. Onda se na Uskrs popije malo vina, uzme parče ovog hleba, osoba se okrene u krug, skoči na drugi busen trave, ponovi se isti proces i onda se ide u dvorište kao da se ide unapred da bi cela godina išla unapred – objašnjava Repedžić.

Pored paganskih naslaga koje potiču iz ovih krajeva postoje i one koje dolaze iz drugih delova Evrope. Primera radi, Uskršnji Zeka koji se odomaćio kao jedna od simbola Uskrsa i u Srbiji, potiče iz Nemačke.

– Uskršnji Zeka pojavljuje se u 17. veku, ali je vezan za Kelte i za tradiciju koja prethodi hrišćanstvu. Zec je prihvaćen kao simbol plodnosi i to je usvojila cela Evropa uključujući i nas. Pri tome taj prodor simbola sa strane dolaze sa širenjem medija. Uz to i potrošačka kultura nalazi svoje mesto pa danas Uskršnji Zeka deli i poklone, dok je prvobitno navodno skrivao jaja koja su deca potom tražila – navodi Repedžić.

Za Uskrs se kaže da je najradosniji hrišćanski praznik jer predstavlja pobedu života nad smrću, svega što je dobro nad zlim.

Slavi se u prvu nedelju nakon punog meseca koji dolazi nakon prolećne ravnodnevice.

U ovogodišnjoj poslanici poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije posebnu pažnu posvetio je ratu u Ukrajini rekavši  da se moli Gospodu da se što pre i bezuslovno uspostavi mir u Ukrajini, napominjući da je rat poraz svakog čoveka.