Prekobrojne grupe, loši uslovi rada i niske plate: Šta je pokazalo istraživanje o uslovima rada u beogradskim privatnim vrtićima?

Istraživanje koje su sproveli portal Vrtić info i inicijativa „Za spas beogradskih vrtića“ pokazalo je da 57 odsto vaspitača zaposlenih u privatnom sektoru provode više od šest sati u neposrednom radu sa decom, a neki i bez prava na pauzu.

Istraživanje sprovedeno u septembru putem anonimnog onlajn upitnika koji je popunilo 110 radnika privatnih vrtića iz Beograda i to: 76 vaspitača, 18 medicinskih sestara – vaspitača, sedam stručnih saradnika, tri servirke, dve spremačice, dva administrativna radnika i po jedan asistent vaspitača i direktor.

Kakvi su uslovi rada u privatnim vrtićima?

Vodeći se ustaljenim mišljenjem da su u privatnim vrtićima grupe dece malobrojnije, te da je odnos broja dece i vaspitača povoljniji u odnosu na iskustva iz državnih vrtića, istraživače je iznenadio podatak da 31 odsto vaspitača iz privatnih vrtića svedoči da često rade sami, čak i u situacijama kada su grupe prekobrojne.

„To znači da su ti vaspitači sami odgovorni za jednu grupu dece, da nemaju koleginicu ili kolegu sa kojim dele grupu i susreću se makar u središnjem delu dana. Ukupno 81 vaspitač i medicinska sestra-vaspitač dali su odgovore na pitanje sa koliko dece u grupi rade. Od tog broja njih 34 ističe da ili rade sami u grupi, ili imaju koleginicu/kolegu, ali je grupa prekobrojna“, navodi se u istraživanju.

Od ukupno 81 odgovora, 58 odsto učesnika istraživanja radi u grupama formiranim prema zakonu (ima koleginicu/kolegu s kojim deli grupu i broj dece u grupi je u skladu sa definisanim normativima).

Prosečan broj dece u grupama vrtićkog uzrasta koje su formirane u skladu sa zakonom iznosi 20, dok je u grupama jaslenog uzrasta prosečan broj dece 13,6.

„Ovi podaci ukazuju da više od polovine anketiranih vaspitača i medicinskih sestara-vaspitača radi u privatnim vrtićima u kojima se poštuju normativi definisani zakonom. Ipak, zabrinjavajući je broj privatnih vrtića u kojima se krše zakonom definisani okviri rada u pogledu odnosa broja dece i broja zaposlenih, te da predstavljeni primeri ukazuju na veoma nepovoljne uslove rada u pojedinim vrtićima“, ukazano je u istraživanju.

Oko 27 odsto učesnika istraživanja navodi da se u njihovoj ustanovi za rad sa decom zapošljavaju osobe bez odgovarajuće stručne spreme (koje nisu vaspitači ili medicinske sestre – vaspitači).

Opis posla vaspitača

Od 89 vaspitača i medicinskih sestara-vaspitača koji su odgovarali na pitanje o tome šta sve spada u njihov opis posla u praksi, njih 70 (79 odsto) ističe da su u obavezi da obavljaju jedan ili više poslova koji ne spadaju u delokrug opisa posla vaspitača.

Oni svedoče da pored vaspitno-obrazovnih poslova rade poslove servirke, spremačice, čistačice…

„Čistim prostor, serviram hranu, spuštam i dižem krevetiće, menjam posteljinu, uključujem veš mašinu, prostirem i skupljam čist veš i prikupljam prljav, čistim dvorište, perem igračke i vodim evidenciju o tome, dezinfikujem prostorije i inventar i vodim evidenciju iste, perem dečje čaše, vadim suđe iz mašine, dezinfikujem i perem noše, javljam se na vrtićki telefon, kad ne dođe spremačica iznosim i smeće i usisavam“, jedan je od odgovora vaspitača koji je učestvovao u istraživanju.

Dodatni kursevi

Privatne predškolske ustanove u velikoj meri sarađuju sa onima koji organizuju posebne kurseve (školice sporta, plesa, engleskog…), a ove programe roditelji najčešće dodatno plaćaju.
Realizacija dodatnih kurseva u vrtićima je regulisana pravilnikom koji propisuje da realizatori ne mogu samostalno da borave sa decom i obavljaju samostalno vaspitno – obrazovni rad.

Međutim, više od 60 odsto učesnika istraživanja svedoči o tome da se pomenuti pravilnik krši u praksi privatnih vrtića, odnosno da se u praksi dešava da vaspitači „prepuste“ decu bez nadzora onima koji vode kurseve, a koji nisu zaposleni ustanove u koju su deca upisana).

Niske plate

„Podaci koje smo o visini mesečnih primanja dobili od 65 vaspitača koji su učestvovali u ovom istraživanju ukazuju na prosečna mesečna primanja od oko 66.000 dinara za posao vaspitača. Sa druge strane, podatke o visini mesečnih primanja dobili smo od 18 medicinskih sestara – vaspitača i one ukazuju na prosečna mesečna primanja od oko 60.500 dinara“, navodi se u istraživanju.

Sliku o uslovima rada u privatnim predškolskim ustanovama upotpunjuje podatak da je 42,2 odsto učesnika istraživanja reklo da zaposleni u privatnim vrtićima nisu prijavljeni na pun iznos plate koju primaju.

Najčešće su zaposleni koji ne primaju celu platu preko računa prijavljeni na minimalac, a ostatak primaju u kešu.

Oko 37 odsto anketiranih svedoči o praksi postojanja stalno otvorenih konkursa za primanje novih zaposlenih, a 29 odsto o tome da privatne predškolske ustanove ne plaćaju zaposlene na probnom radu.

„Ovo istraživanje nam je pokazalo da u jednom broju slučajeva postoji i praksa noćnog rada u privatnim vrtićima (15 odgovora ukazuje na noćni rad koji se obavlja jednom mesečno, a tri odgovora da se to dešava više puta u toku meseca). Većina ispitanika ukazuju na to da se radnicima noćni rad kompenzuje kroz uvećani lični dohodak, ali u pet slučajeva imamo svedočenja o tome da noćni rad nije plaćen“, ističe se u izveštaju.

Uprkos brojnim problemima, 91 odsto zaposlenih u privatnim predškolskim ustanovama sindikate ne prepoznaje kao relevantne ili postoji neki drugi razlog zbog kog se ne učlanjenju u sindikat.

I pozitivna i negativna iskustva

Na kraju ankete učesnici istraživanja imali su priliku da ostave svoj komentar o uslovima rada u privatnim vrtićima, u slobodnoj formi.

Među onima koji iznose negativne komentare jedan zaposleni kaže da nema utvrđene dinamike rasta plata, već to zavisi od dobre volje poslodavca.

„Zaposlenima je zabranjeno da odmore spajaju sa praznicima. Zaposleni imaju minimum (20 dana) godišnjeg odmora, dok direktorke sebi propisuju po mesec dana uz spajanja sa praznicima, sebi ne pišu bolovanja – jednostavno ne dođu. Uveden je i video nadzor bez ikakvog obaveštenja, ne znamo šta se snima, ko sve ima pristup, na koji način se obrađuju i čuvaju ti snimci. Svi radimo svačiji posao, a plaćene smo samo za jedan“, kaže jedan učesnik ankete.

Druga vaspitačica se žali da je u jednom od vrtića gde je gazda primoravao zaposlene da se slikaju ispred TV -a gde se vidi koliko ima sati kada dolaze i odlaze na posao.

„Priredbe, dekoracije vrtića, sastanci u vrtiću vikendom, generalno čišćenje vrtića na kraju vanrednog stanja i pred početak školske godine sve je to spadalo u prekovremeni rad i nikada mi to nije bilo plaćeno. Svaku aktivnost koju sam uradila za koju je bio potreban dodatni materijal sve sam iz svog džepa morala da plaćam“, navela je ova vaspitačica.

Ona kaže i da je radila sama sa spojenim jaslenom grupom od dvadesetoro dece, a od 16 do 18 časova je ostajala sama sa celim vrtićem.

„Ceo sistem u Srbiji je urušen. Državni vrtići (velike grupe, malo kadra, nezadovoljni roditelji i nezadovoljni vaspitači, mala plata). Privatni vrtići (takođe nedostatak kadra, mladi nemaju motivaciju da rade, mala plata, prijava nije na pun iznos )“, napisala je jedna od anketiranih.

„Smatram da se u privatnim vrtićima obavlja stvari koje ne treba da se obavljaju, radi se pod pritiskom, zatrpani smo nebitnim stvarima, tipa sastanci non-stop kako bi se roditeljima udovoljilo, nema ko da nam pomogne kada su bolovanja i onda se dešava da od umora padnemo i kreću bolovanja jer nemamo zamenu. Mnogo se očekuje od zaposlenih, a malo se daje“, glasi jedan od komentara.

S druge strane, ima i mišljenja da su uslovi rada u privatnim vrtićima dobri i da oni pružaju kvalitetnu uslugu:

„Mi radimo u neuporedivo boljim uslovime nego kolege u državnom vrtiću. Oni rade sa 40 dece u grupi u neadekvatnim prostorijama i neljudskim uslovima za rad. Dobijaju posao stranački i obavezni su stranačkim liderima lepe plakate i daju glasove na izborima“, navela jedna učesnica istraživanja, a nekoliko njih je poručilo: „Nikad više državni“.