Uslovi za zajmove krivi za porast smrtnosti od tuberkuloze

Za nekoliko hiljada novih smrtnih slučajeva od tuberkuloze u istočnoj Evropi i bivšim sovjetskim republikama krive se strogi uslovi međunarodnih zajmova. Analitičari s Kembridža i Jejla su izjavili da su zajmovi doveli do toga da se manje novca troši na zdravstvenu negu. Kao rezultat toga, u zemljama koje imaju zajmove iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) broj slučajeva obolelih od TBC naglo raste, istakli su analitičari. Britanska humanitarna organizacija za borbu protiv TBC podržala je rezultate at studije Javne biblioteke za nauku, ali je MMF odbacio takve navode.
Pojava slučajeva TBC u istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu pobudila je široko rasprostranjenu zabrinutost, naročito zbog toga što se ovi slučajevi poklapaju s povećanjem broja slučajeva koji ne reaguju na lekove. MMF je međunarodna organizacija čiji je cilj da nadgleda globalni finansijski sistem i da ublaži nestabilnost time što vladama nudi pakete finansijske pomoći. Ona je u proteklih nekoliko godina ponudila pomoć 21 zemlji u regionu u vidu zajmova pod uslovom da ostvare određene ekonomske ciljeve. Istražitelji su izjavili da upravo takva nastojanja da se ostvare ti ciljevi potkopavaju borbu protiv TBC tako što odvlače sredstva od zdravstva. Oni su pratili period kada je broj slučajeva obolelih od TBC porastao i uporedili ga s periodom kada je intervenisao MMF. Istražitelji su izjavili da se između ova dva perioda može uočiti direktna povezanost – početak povećanja broja obolelih od TBC se poklapa s početkom primene programa MMF, te se taj broj povećava kako je nastavljena primena programa MMF. To znači da je broj smrtnih slučajeva uvećan za 16,6 odsto u 21 državi, dodali su oni. Prema njihovim rečima, bez zajmova MMF stopa zastupljenosti slučajeva obolelih od TBC bi bila smanjena i do 10 odsto, ili za 100.000 umrlih manje.
Zemlje koje su prihvatile zajmove MMF zabeležile su smanjenje potrošnje iz državnog budžeta za osam odsto, smanjenje broja lekara po glavi stanovnika za sedam odsto, i ređu primenu tretmana lečenja TBC koji je preporučila Svetska zdravstvena organizacija. Dejvid Stakler, jedan od autora studije, izjavio je da MMF „ima naopake prioritete“. „Ukoliko želimo da obezbedimo održivi ekonomski rast, moramo prvenstveno da budemo sigurni da vodimo brigu o osnovnim potrebama naroda kada je u pitanju zdravlje“.
MMF je razmotrio ove zaključke, ističući da je uvek podržavao trošenje državnog budžeta na „kritične društvene potrebe“ kao što je zdravstvo i obrazovanje. Pol Somerfeld iz humanitarne organizacije Upozorenje na TBC, izjavio je da ova otkrića „nisu iznenađujuća“. „Dugo je očigledno da širenje TBC u bivšim republikama Sovjetskog Saveza tokom 1990-ih predstavlja nepredvidiv i nepoželjan rezultat okončanja komunizma zbog naglog smanjenja potrošnje državnog budžeta, posebno na zdravstvo, čemu je doprinela i politika MMF“.