Uslovljavanje strateškim partnerstvom

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Istina je, zvali su me više puta. I pokojni Eduard Mišlen me je zvao da radim za njih. Ja sam objašnjavao da sudbina čitavog Tigra, a ne samo pojedinih njegovih fabrika, mora kvalitetno da se razreši. Meni je bila fiks ideja da ne izgubimo 2.500 radnih mesta u preostalom delu Tigar korporacije – obuća, tehnička guma, hemijski proizvodi, servisi – jer je sve to bilo prilično blizu gašenja. I da ne ostavimo pola grada bez hleba, ljudi su povezani, muževi, žene, deca rade i kod nas i kod njih.

Sve je to imalo budućnost, ali uz naporan rad, dobro osmišljeno i pametno ponašanje i naravno, adekvatnu ekonomsku politiku u zemlji koja je trebala da omogući pre svega pristup kapitalu.

Ali pristupa nije bilo?

Ne, nije. Ponavljamo tri godine unazad – obrtni kapital, obrtni kapital… da može da se radi. U momentu kad smo počeli da „padamo“ i kad je napravljen ovaj nered mi smo imali 45 miliona evra porudžbina, ali nismo imali pare da to finansiramo.

Najbolje nas je razumeo nemački DEG, ali oni su tražili da se država kao najveći akcionar više uključi. EBRD je liderstvo u konsolidaciji uslovljavao strateškim partnerstvom. Sve smo pokušali, ali smo od 2012. počeli da osećamo neki otpor, ne otvoren, ali… Koliko je na to uticalo što policija nije izlazila iz Tigra, da li je sve bilo međusobno povezano – ne znam, ja nisam čovek iz tih krugova.

I onda dođe ministar Dinkić, onaj isti koji je pre toga punio stupce novina pozitivnim stavovima: „Tigar je sinonim za uspeh… Privlačan poslovni partner… Jedna od naših najuspešnijih pre svega izvoznih kompanija… Menadžment kompanije Tigar ima jasnu viziju… uspeli su najbolji način…“, puni stupci novina najpozitivnijih izjava, dakle taj isti Dinkić obrne ćurak naopako i kaže: „direktor treba da podnese ostavku iz moralnih razloga“. Koji su to razlozi? Kasni plata. Ja ga pitam koliko godina mu plate kasne po Srbiji, a u Tigru AD kasni u januaru drugi deo novembra, ali uz isplaćen regres. I pitam zašto nije prihvaćena inicijativa DEG-a i zašto su toliko kasnili krediti Evropske investicione banke i Fonda za razvoj. Kad smo mi otišli iz fabrike, država je po prvi put u istoriji dala pare iz budžeta, a kad smo mi u decembru 2012. tražili 2,5 miliona evra da bi napravili 6,5 miliona evra, jer smo imali potvrđene narudžbine, nismo mogli da dobijemo ni evro.

Zbog čega je kompletan odnos prema menadžmentu počeo da se menja od kraja 2011. ne znam, ali zasigurno znam – to ništa dobro nije donelo nikome.

Vaša ideja je bila da pare od prodaje Mišlenu ostanu u firmi, odnosno da pare dobijene prodajom Autogume iskoristite za razvoj preostalih delova Tigar korporacije?

Da, da pare ostanu u firmi i da se od tih para podigne onih 10 odsto druge proizvodnje unutar Tigra, što je bilo van Autogume, jer postojala samo jedna alternativa tome – gašenje.

Koliko je država dobila od vaše transakcije sa Mišlenom?

Država nije dobila novac direktno. Osim poreza na prenos udela, porez na promet, poreza na kapitalnu dobit, ono što se plaća…

Ali, ako želimo da budemo sasvim precizni, Tigar je u razdoblju 2007-2011. godina državi platio preko 3,5 milijardi dinara na ime poreza i doprinosa. Znači, najveći deo od tih 42 miliona evra, koje smo uzeli od Mišlena, vraćeno je državi, a da sa druge strane država ni jedan jedini dinar pomoći nije dala Tigru, a davala je mnogim i domaćim i stranim preduzećima i investitorima.

Nastavlja se