Uspeh crtanog filma „Snežana i sedam patuljaka“ pre 80 godina

U Nemačkoj se glasno govori o okupaciji sudetskih krajeva, dok se Francuska sprema da mobiliše 300.000 ljudi, a iz Britanije je stigla vest da čak sedam miliona meštana Londona ne poseduje gasne maske te da se nadaju da do rata neće doći, novosti su iz Evrope koja su se našle na stranicama lista Vreme na današnji dan 1938. godine.

Od domaćih vesti, malo vedrije teme. Vreme je istraživalo ko su bili najvidovitiji ljudi u Jugoslaviji, obilazeći prijatelje i poznanike najvećeg vidovnjaka iz Hercegovine Mata Glušaca, za koga se navodi da ga je jedino po vidovitosti pretekao Miloš Tarabić.

“Mato Glušac nikada nikakva oružja nije pripasao, osim male brutvice, koju nosaše na kajišu o bedrima i kojom na svakom javoru u planini, zarezivaše krstić i nekakva Solomonova slova”, piše ovaj list.

Mato je bio svestan svojih vidovnjačkih sposobnosti pa je često, što u šali a što u zbilji, znao da kaže “Za jedan dekik (minut) mogu videti šta se radi u Stambolu”.

Na stranicama Vremena posvećenim razonodi vest o još jednom uspešnom projektu Volta Diznija, koji je ekranizacijom bajke “Snežana i sedam patuljaka” osvojio hladnokrvne Engleze.

Ova bajka braće Grim od 1938. godine nije više samo lektira za decu već, kako zapaža novinar Vremena, i umetničko delo za odrasle.

“Na ovom filmu radilo je u tajnosti pune tri godine 570 saradnika Diznijeve crtačke fabrike, od kojih 80 muzikanata, 32 crtača figura, 102 njihova pomagača”, piše Vreme i dodaje da je to zasluga što je Snežana najuspešniji Diznijev film do sada.

Cela ova bajka ne traje duže od 85 minuta, Snežana je predstavljena kao jedna glumica, dok je svaki od patuljaka dat psihološki vrlo uspelo. Tako da nijedan od njih nema slične osobine sa ostalima.

„Kad se kepeci vraćaju sa posla, pevaju kao da su služili u američkoj vojsci. A docnije, prilikom veselja sa Snežanom, pevaju pesme koje će mnoge Švajcarce podsetiti na melodije brdovitih krajeva njihove zemlje. Jedan tako jodluje kao da je iz Alpa, a drugi stepuje kao američki crnac. Ovo pabirčenje pokazuje da je Volt Dizni tražio najpopularnije elemente kako bi publika bila što zadovoljnija“, objašnjava ovaj list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Izdanje lista Pravda od 25. septembra 1938. godine nije dostupno u digitalnim arhivama.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.