Nevena Pozdnjakov, foto: vranje.org.rsNevena Pozdnjakov (28), kapiten Odbojkaškog kluba „Panda“ iz Vranja, osvojila je priznanje za najbolju sportistkinju grada za 2022. godinu. Kako kaže za Danas, ovu nagradu smatra krunom dosadašnje karijere i dvadesetogodišnjeg bavljenja odbojkom.
Naglašava da joj predstavlja „veliki podstrek za dalji rad“.
„Ne bih da zvučim neskromno, ali sam očekivala nagradu, iako je ne bih dobila da nije bilo mojih koleginica iz ekipe. Kao tim smo vredno radili u prošloj godini i naš trud je prepoznat. Kad sve saberem, za mene je ova nagrada vrhunac dosadašnjeg rada, zaista sam srećna što sam je dobila“, dodaje Pozdnjakov.
Priseća se da je odbojkom počela da se bavi zbog brata, koji je od nje stariji tri godine, a ljubav prema ovom sportu traje i danas, 20 godina kasnije.
„Počela sam da treniram od svoje devete godine. U vreme kad sam ja počela, brat je već uveliko trenirao, a zanimalo me je šta radi sa loptom na treningu. I do danas nije prestala moja ljubav prema odbojci. Mogu da kažem da sam iz sportske familije, jer se i tata bavio sportom – doduše, igrao je ranije košarku, nikad odbojku“, govori naša sagovornica.
Svoj odbojkaški put počela je da krči u ŽOK „Vranje“.
„Počela sam u ŽOK ‘Vranje’, nastavila u OK ‘Panda’, pa sam, u 13. godini, otišla u klub ‘Klek’ iz Zrenjanina. Tamo sam bila do studija. Kad sam završila Pravni fakultet, vratila sam se u Vranje i igrala Prvu ligu sa ŽOK ‘Vranje’, a sad sam, već drugu sezonu, opet u OK ‘Panda’. Igram na poziciji korektora 20 godina, iako sam počela kao srednji bloker“, priča Nevena Pozdnjakov.
Ona smatra da se današnja deca dosta razlikuju, u pogledu treniranja, u odnosu na ona koja su igrala kada je ona počinjala da se bavi odbojkom.
„Pored toga što igram, radim i kao trener sa mlađim selekcijama. Drago mi je što je sve više dece koja žele da se bave odbojkom. Vidim da su spremna na odricanje, hoće da slušaju i treniraju, što je najbitnije. Uspeh je, makar na kratko, skloniti decu sa ekrana telefona i kompjutera“, ističe sagovornica Danasa.
Kaže da je pandemija korona virusa, ali i Balkanijada – odbojkaško takmičenje, organizovano prošle godine u Vranju, na kojem je učestvovalo šest reprezentacija – doprinelo popularizaciji ovog sporta u našem gradu.
„Kada se Balkanijada završila, dosta dece je počelo da trenira. Verovatno su dolazili sa roditeljima da gledaju to takmičenje, pa su, pretpostavljam, dobili želju i inspiraciju da počnu da treniraju“, govori Pozdnjakov.
Međutim, iako su, prema njenom mišljenju, dečaci i devojčice u Vranju dobili elan da počnu da se druže sa odbojkaškom loptom, „sada kao da deca nisu toliko zagrižena za sport kao pre“.
„Ranije smo, kao deca, bukvalno ginuli na terenu. Sad je malo drugačija situacija. Valjda im više odgovara da vreme provode uz telefon, nego da se maksimalno posvete onome čemu treba da se posvete – sportskim aktivnostima, rekreaciji i zdravom načinu života. Dok je moja generacija znala samo za školu i treninge, sada decu zanimaju i mobilni telefoni, izlasci… Pa se nekako ne posvete sportu u meri u kojoj bi trebalo“, objašnjava naša sagovornica.
Govoreći o problemima koje deci mogu da stvore nerealne ambicije roditelja, koji bi želeli da njihovi naslednici budu naslednici mnogih srpskih i svetskih sportskih zvezda, Nevena Pozdnjakov ističe da u Vranju postoje „dve krajnosti“.
„Ili je situacija da roditelji imaju prevelike ambicije, ili da dete želi da se bavi odbojkom, ali, s obzirom da su treninzi kasno uveče, roditelji nemaju želju da vode decu do Sportske hale ili škole gde će trenirati. Zato dete i prestane da igra. Teško je sve to uskladiti, a naravno da ima slučajeva gde su roditelji svesni koliko su njihova deca sposobna i koliko mogu da pruže, i da bi bilo loše protraćiti taj talenat“, priča sagovornica Danasa.
Naglasila je da u gradu postoji podrška mladim sportistima, dečacima i devojčicama koji žele da treniraju odbojku.
„Bolja je situacija sada u klubu, nego pre dve godine kad sam ja došla. Dobili smo podršku, pa mlađe selekcije treniraju u nekoliko osnovnih škola i Medicinskoj školi u Vranju. Dobili smo termine i u Sportskoj hali. Nekako je sve prešlo na viši nivo i mislim da će, u budućnosti, biti sve bolji uslovi za treniranje odbojke“, smatra ona.
OK „Panda“ je trenutno treći na tabeli Druge lige „Istok“, a, osim očekivanja od tekuće, Pozdnjakov iznosi i želje u vezi sa sledećom odbojkaškom sezonom.
„Mislim da ćemo na kraju ove sezone biti drugi na tabeli, ali već od sledeće želimo da uđemo u Prvu ligu i zaista mislim da imamo šanse, iako smo jedna od najmlađih ekipa trenutno u prvenstvu. Imamo igračice od 17 ili 19 godina, ali i dosta potencijala, a samo radom i treningom možemo da se izborimo za ulazak u viši rang takmičenja“, zaključuje ona.
Kapitenska traka kao odgovornost i obaveza
Nevena Pozdnjakov, sa kapitenskom trakom oko ruke, predvodi tim, kao najiskusnija i najstarija.
„Premda su moje saigračice dosta mlađe od mene, trudim se da se ne primeti ta velika razlika u godinama. Tu sam da im na svakom treningu pokažem kako treba da se radi, da im pomognem i probam da ih oslobodim treme na utakmici, posavetujem ih kako treba u određenim situacijama da se ponašaju na terenu. Mislim da smo se prepoznale i uklopile u tim, a biće sve bolji rezultati“, govori Pozdnjakov.
Više vesti iz grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
