Uspešna reforma obrazovanja mora da krene iz „baze“

Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, rekao je da kod nas nastavnici dobijaju naloge i gotova rešenja, a sve što je počelo u vreme prethodnog ministra prosvete nije reforma, već ad hok promene koje su dovele do politizacije i velike centralizacije u obrazovnom sistemu.

Ivić je kazao da se ne zna ko je učestvovao u kreiranju promena u gimnazijskom obrazovanju i u pisanju aktuelne Strategije obrazovanja.

Analiza koju je uradio o promenama u 10 bivših socijalističkih država je pokazala da je samo Slovenija u periodu društvene tranzicije uradila neke ispravne stvari u obrazovanju, jer je zadržala ono što je bilo dobro u socijalističkoj državi, poput ozbiljnih školskih programa, a uvela što je nedostajalo, dok su sve ostale zemlje porušile prethodni sistem.

Ivić je rekao da Srbiji nedostaju informacije o postignućima učenika, a da su podaci koje imamo sa PISA testiranja katastrofalni.

Podsetio je da je 38 odsto naših petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno, što znači da ulaze u srednju školu, a  ne umeju da koriste udžbenik.

S druge strane, iz osnovne škole izlazi 40 odsto odličnih učenika, od kojih su 14 odsto vukovci, a na maloj maturi ne mogu da reše ni polovinu zadataka.

Govoreći o iskustvu Hrvatske u kurikularnoj reformi, Boris Jokić, iz Institita za društvena zbivanja u Zagrebu, je kazao da reforma nema nikakvu šansu ako dolazi sa vrha, jer je najveće nepoverenje ljudi upravo u politiku.

– Ljudi iz škola najbolje znaju šta treba učenicima i ako se na njih oslonite imaćete mogućnost da kod njih probudite pozitivne emocije što je važno da bi promene uopšte počele. Ako čekate ministre iz bilo koje političke stranke dugoročno nemate šansu, jer ministar za dve godine više neće biti na toj funkciji, za četiri godine će se možda promeniti politička opcija na vlasti. Zato je jedna od prvih naših odluka bila da reformu rade ljudi iz škola u saradnji sa ekspertima iz akademske zajednice – kazao je Jokić.

On je napomenuo da je za uspeh reforme potrebno osigurati nezavisnost celog procesa od dnevno političkog uticaja, napominjući da je i za politiku bolje da promene vode ljudi koji nisu članovi nijedne političke stranke, posebno one na vlasti.

– Takvo rešenje je dobro i za same političare, jer ako reforma propadne, oni neće, već ćete vi propasti, a ako uspe, uspećete i vi i oni. Druga stvar je da je potrebno osigurati nezavisnost od jakih lobija u obrazovanju, a to su udžbenički i informatički. Ako dozvolite da vam ta dva lobija uđu u reformski proces vi njim zapravo ne upravljate, već drugi puno veći i značajniji igrači kojima kapital nije problem – istakao je Jokić i dodao da je za uspešne promene potrebno, između ostalog, obezbediti i demokratizaciju reformskog procesa.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, je rekao da ono što imamo u obrazovnom sistemu nije reforma već njena simulacija, jer je nemoguće da 20 godina stalno nešto „reformišemo“, a da se nismo pomerili sa mrtve tačke.

O tome, kaže, svedoče rezultati PISA istraživanja koji su isti od 2003. od 2019, što očigledno znači da je pristup pogrešan.

– Prvo pitanje svake reforme treba da bude kakve učenike želimo za 10 godina i kako treba škola da izgleda. Ja bih voleo da dete kada se vrati iz škole ne kaže da je škola „smor“, a mi to slušamo svakog dana i to od odličnih učenika. Nastavnici, kada biste ih iskreno pitali, rekli bi da su ubijeni u pojam. Imam utisak da je veliki broj nastavnika izgubio bilo kakvu nadu i entuzijazam. Ni direktori nisu zadovoljni, ali mislim da nije srećno ni Ministarstvo prosvete. Imate, dakle, zapušten sistem koji je kao jedna nesrećna porodica – kazao je Baucal, napominjući da ne može jedan čovek da izdiktira ni najbolju reformu, već je potreban širok konsenzus, da bi se u najmanju ruku razumelo šta se želi od promena.