Pobede nacionalističkih i antievropskih partija Nacionalni front u Francuskoj i UKIP u Velikoj Britaniji bile su pravi strujni udar na izborima za Evropski parlament, na kojima su demokratske stranke ukupno zadržale ubedljivu većinu, ali su sad svi saglasni da se „mora odrediti nova budućnost Evropske unije“.
To je izjavio predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, jasno ciljajući na nužnost da se učine suštinske promene, naročito u politici izvlačenja EU iz ekonomske i socijalne krize i uz snažno opredeljenje za sve mere koje će dovesti do trajnijeg rasta proizvodnje i otvaranja novih radnih mesta, ali i daljeg ekonomskog, pa i političkog ujedinjavanja EU, piše Beta.
Do prodora ekstremne desnice i pobede krajnje levice, kao u Grčkoj, u zemljama EU došlo je zbog osećaja građana da se mere ozdravljenja privreda svode na konsolidaciju vladajućeg finansijskog kapitala i stezanje kaiša za narod, da su obični ljudi zapostavljeni od „daleke briselske birokratije“, prepušteni osiromašenju, gubitku posla i sve većoj nesigurnosti zbog kriminala i terorizma. Predsednica NF, koji će imati 24 poslanika, Marina le Pen, koja traži izlazak Francuske iz EU i napuštanje evra, već je stavila do znanja da želi da u EP formira koaliciju zajedno s nacionalistima austrijske Narodne stranke, stranke holandskog populiste Gerta Vildersa, belgijskim separatistima i srodnim strankama, poput danske antiimigracione Narodne partije, koja je pobedila.
Glavni kandidat Evropske narodne partije (EPP) za predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junker je izjavio da „krajnja desnica nije pobedila, već ubedljivo najjače proevropske snage“. Ali, nijedna od grupacija demokratske desnice, socijalista ili liberala nema većinu i nužno je da se unutar parlamenta EU stvori zbijenija snaga za obezbeđenje „nove političke budućnosti EU“, piše Beta. Da to neće ići, kaže, pokazuju naznake da, iako su Junker i stranke desnice dobile najviše mesta u EP, prema kandidatu socijalista Martinu Šulcu, Junker ne može automatski postati kandidat za predsednika zato što nema većinu.
Barozo je stavio do znanja da bi zato šefovi država ili vlada EU mogli zaključiti da budući predsednik EK treba da bude neka nezavisna ličnost. Tome se protive svi kandidati grupacija u EP, jer bi to bilo nedemokratski. Već ranije se spominjalo da bi kao „jahači iz senke“ za položaj čelnika EK mogli da se pojave direktorka MMF Kristin Lagard, danska premijerka Hele Torning-Šmit i bivši generalni sekretar Svetske trgovinske organizacije Paskal Lami. Uspon nacionalista, krajnje desnice, krajnje levice, pa i neonacista i rasista, „politički je zemljotres“, ocena je nemačkog lista Frankfurter algemajne cajtung.
Ipak, poruke pobednika grčkih izbora, prvaka krajnje levičarske stranke Siriza Aleksisa Ciprasa, kao i pobede socijalista u Portugalu i Rumuniji, uz neočekivani uspeh španske stranke proizišle iz pokreta „Ozlojeđenih“, govore da će glavne snage u EP i u vlasti članica Unije morati da uvaže kritike onih koji smatraju da je dosadašnja politika „stezanja kaiša“ bar delom bila pogubna za veliki deo naroda na jugu Evrope i ugušila privredni rast i otvaranje radnih mesta.
Francuski premijer Manuel Vals je u poruci Francuzima naglasio da „Francuska mora da se reformiše“ i da su „previše dugo levica i desnica izbegavale da se temeljito uhvate u koštac sa stvarnošću“. Zalog izbora za EP bile su i nedoumice oko toga da li će velika slobodna trgovinska i ekonomska zona, o kojoj pregovaraju EU i SAD, dati veću korist Amerikancima, hoće li Evropska centralna banka uticati na to da se smanji nerealno velika vrednost evra koja koči evropski izvoz. Takođe, hoće li ekonomskim ratom s Rusijom zbog ukrajinske krize najveću štetu pretrpeti Evropa.
Inače, uz neslavni rekord istorijski najslabijeg odziva na izborima za EP birači u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj poslali su u evroposlaničke klupe uglavnom evroentuzijaste, dok ekstremisti iz ovog regiona neće osetno ojačati redove evropskih istomišljenika, piše Beta. U Grčkoj je i ranije bilo jasno da će radikalna Siriza pobediti konzervativnu Novu demokratiju, ali je interesantno reći da je na trećem mestu ekstremnodesničarska Zlatna zora sa 9,4 osvojena glasa.
HDZ najbolji u Hrvatskoj
Zagreb, Ljubljana – Desna koalicija na čelu sa Hrvatskom demokratskom zajednicom pobednik je izbora za Evropski parlament i imaće šest od ukupno 11 hrvatskih evroparlamentaraca, pokazali su nezvanični rezultati Državne izborne komisije, prenosi Beta. Slovenska demokratska stranka Janeza Janše sa tri osvojena mesta u EP pobednik je izbora u Sloveniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
