Šta su ustavne žalbe koje su podnete zbog obustave rada u školama i kakve mogu biti sankcije za nastavnike?

Nakon što su u petak objavili da su žalbe podnete zbog obustave rada osnovnih škola, čime je, kako tvrde, povređeno Ustavom zagarantovao pravo građana na obrazovanje, ovog puta su pravni timovi Centra za društvenu stabilnost u ime roditelja đaka podneli ustavne žalbe zbog nemogućnosti pohađanja i osnovnih i srednjih škola.

Na pitanje da li je opravdano podnošenje ustavne žalbe zbog toga što je deo nastavnika obustavio rad u znak solidarnosti sa studentima, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Jelena Jerinić za Danas kaže da je „veoma teško komentarisati konkretne ustavne žalbe za koje se tvrdi da su podnete, jer niko nije video njihov sadržaj“.

Šta je ustavna žalba?

Ona pojašnjava da je ustavna žalba pravno sredstvo koje se podnosi kada neko smatra da mu je pojedinačnim pravnim aktom ili radnjom, odnosno nečinjenjem nekog državnog organa ili organizacije sa javnim ovlašćenjem povređeno ili uskraćeno neko pravo garantovano Ustavom, a da pri tom ne postoji nijedno drugo pravno sredstvo u našem pravnom sistemu – ili je već iscrpljeno ili da uopšte ne postoji.

Profesorka Jerinić kaže da u ovom konkretnom slučaju ne znamo ni protiv kog akta ili radnje, niti čijeg akta ili radnje su te ustavne žalbe podnete, kao ni zbog čega nije podneto neko drugo pravno sredstvo pre obraćanja Ustavnom sudu. Dodaje da teorijski to mogu biti akti ili radnje neke škole, ministarstva, nekog drugog organa javne vlasti.

– Ustavna žalba ne može da bude podneta protiv nastavnika koji su u obustavi, ali pretpostavljam da to i nije njihova sadržina. Međutim, bilo bi interesantno videti da li će se Ustavni sud na bilo koji način osvrnuti na razloge obustave i činjenicu da nastavnici u obustavi takođe izražavaju svoja Ustavom garantovana prava, pre svega, slobodu izražavanja. Jedino što zasigurno znamo jeste da su ustavne žalbe pisali stručnjaci SNS-ove nevladine organizacije Centar za društvenu stabilnost i da je rešavanje po hitnom postupku najavila Ana Brnabić – ističe Jerinić.

Predsednica Narodne skupštine je, podsetimo, za TV Pink rekla da će početkom marta Ustavnom sudu biti predate i žalbe zbog obustave nastave u srednjim školama i na fakultetima.

„Mnogo ljudi sada poziva kol centar Narodne skupštine da traže broj telefona za besplatnu pomoć koji nudi Centar za društvenu stabilnost, tako da imam te informacije. Sve je više onih koji žele da žive u zemlji u kojoj Ustavom zagarantovana prava upravo to znače – da su garantovana i da niko nema prava da uskrati nekom drugom bilo koje pravo, što se trenutno dešava u nekim našim školama i na našim fakultetima“, rekla je Brnabić.

Ona je pozvala dekane fakulteta u blokadi da se probude i preuzmu odgovornost za sve studente i za zemlju, a ne samo prema delu studenata u plenumima kojih, kako je rekla, ima između 20 i 200, u zavisnosti od fakulteta.

“Moraju da počnu da se pitaju što će sa ostalim studentima? Šta će kad krenu da stižu te ustavne žalbe, hoće li fakultet bankrotirati, hoće li uništiti svoj fakultet i biti zapisan u istoriji kao onaj ko je uništio sve ono što su generacije pre gradile“, rekla je Brnabić.

Na to je reagovao advokat Rodoljub Šabić, koji je upitao predsednicu Narodne skupštine odakle i po kom osnovu je dobila informacije o podnetim ustavnim žalbama

„I pogotovo kako, osim ako sama nije manje ili više direktan akter podnošenja tih ‘žalbi građana’, ona uopšte može da zna, kada će biti podnete one žalbe koje još nisu“, kazao je Šabić.

– Da je Ustavni sud nezavisna institucija, predsednica Ustavnog suda oglasila bi se i javno suprotstavila takvom neustavnom pritisku od strane predsednice parlamenta. To bi značilo da institucije funkcionišu, a da se gospođa Marković (predsednica Ustavnog suda prim.aut) oduprla pritisku SNS-a koji joj je omogućio da na funkciji ostane i nakon ispunjenja uslova za penziju, sa mesečnim prihodima od skoro milion dinara – komentariše Jelena Jerinić.

Naknada štete

Na pitanje šta znači najava da će roditelji pred pravosudnim organima potraživati naknadu nematerijalne štete za sve dane trajanja nezakonitih blokada osnovnih škola, naša sagovornica objašnjava da se uz ustavnu žalbu može se podneti i zahtev za naknadu materijalne ili nematerijalne štete, u vezi sa pravom čija se zaštita traži.

– Mislim da je naknada štete ovde sporedna stvar, odnosno da je cilj da se upotrebom osmoro poslušnih sudija Ustavnog suda dođe do konstatacije da su obustave neustavne. Pošto nisu upalili pritisci lojalnih direktora škola i prosvetne inspekcije, aktiviraju se sudije Ustavnog suda – ističe Jerinić.

Ona pojašnjava i kakva bi sankcija mogla da bude za školu, odnosno nastavnika koji je obustavio rad, ako sud usvoji žalbe.

– Ako usvoji ove ustavne žalbe, Ustavni sud stavlja poništava pravni akt koji je njen predmet, zabranjuje dalje vršenje neke radnje (ali to ne mogu biti radnje nastavnika, jer se ustavne žalbe ne podnose protiv njihovih postupaka) ili naložiti preduzimanje neke mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice povrede ili uskrađivanja Ustavom garantovanog prava. Naravno, bez uvida u same ustavne žalbe, teško je davati bilo kakve odgovore na ovakva, hipotetička pitanja – ističe Jerinić.

Ponavlja ranije izneto uverenje da ove ustavne žalbe nisu usmerene na nastavnike direktno ili pojedinačno, već da su vid pritiska i da time SNS želi da pokaže šta sve može da uradi preko svojih institucija.

– Može da „odreši ruke” tužilaštvu kad hoće, može da sredi da se samo njeni funkcioneri puste iz pritvora za pad nadstrešnice, a da su svi drugi optuženi i dalje tamo, može da izdejstvuje i odluku Ustavnog suda – smatra naša sagovornica.

Dugo trajanje postupaka pred Ustavnim sudom

Komentarišući navode koji se čuju u delu javnosti da postupci pred Ustavnim sudom dugo traju, po nekoliko godina, i da bi, u slučaju da sud ubrzo donese odluku, to bio dokaz njegove pristrasnosti, Jerinić kaže da je to tačno.

– Ustavni sud po ustavnim žalbama obično odlučuje u roku od tri do pet godina. Taj sud na kraju svake godine ima skoro 30.000 nerešenih ustavnih žalbi iz ranijih godina i to se može videti iz njihovih izveštaja o radu. Dodatno, treba reći da Ustavni sud skoro dva meseca, do pre desetak dana, nije radio, tj. nije evidentirao predmete zbog navodne poplave – kaže Jerinić.

Brzo postupanje po ovim ustavnim žalbama, čak i u vidu neke vrste privremene mere, samo će ogoliti činjenicu da je Ustavni sud u službi vladajuće stranke, smatra Jerinić.

– Do sada smo mogli da vidimo kako izvršavaju naloge da neki predmeti ostanu u fioci (recimo zahtevi u vezi sa izborima, ali i postupci za ocenu ustavnosti štetnih zakona ili odluka Vlade, Zakona o socijalnoj karti ili odluke Vlade o Generalštabu), ali izgleda da se u ovom trenutku od sudija Ustavnog suda ipak traži malo veća aktivnost, pa neke čak možemo videti na televiziji gotovo svaki dan. Bilo je već primera da Ustavni sud preko reda donese odluke kada ih iniciraju na primer advokati Siniše Malog ili Rio Save, dok desetine hiljada drugih ostaju nerešeni, pa ova egzibicija ne bi bila prvi dokaz pristrasnosti Ustavnog suda Srbije – zaključuje Jelena Jerinić.

Iz Centra za društvenu stabilnost su danas poručili da „interesovanje studenata za zaštitu sopstvenih prava, kao i roditelja za zaštitu ustavom garantovanih prava na obrazovanja svoje dece, iz dana u dan sve više raste“, zbog čega su proširili svoj tim u kontakt centru kako bi svim zainteresovanim građanima bila pružena pravna pomoć.

„Bitno je istaći da uz impozantan broj poziva zbog obustava rada osnovnih i srednjih škola, ipak nesumnjivo najveći broj poziva tiče se obustave rada fakulteta, pogotovo onih studenata koji smatraju da visokoškolske ustanove nisu ispunile svoje obaveze iz ugovora o samofinansiranju. Kako je zbog obustave rada advokata trenutno moguće isključivo pokretanje pravnih procedura u kojima teku prekluzivni rokovi, čim se za to steknu uslovi, pravni timovi će pred pravosudnim organima pokrenuti sve procese u ime studenata koji su kontaktirali Centar za društvenu stabilnost“, naveli su iz te organizacije.