Ustavni sud doneo odluku u korist porodilja: Mnoge mame će imati pravo na obeštećenje

Najnovija odluka Ustavnog suda je peta po redu kojom se pojedine odredbe Zakona o finanskijskoj podršci porodicama sa decom proglašavaju neustavnim, ali uprkos tome Zakon još nije promenjen.

Jelena Ćirić Nikolić za N1 kaže da se čini da, kada je rađena promena Zakona 2018. godine, ništa nije urađeno kako bi trebalo.

„Čini se da je to jedan Frankeštajn od Zakona i da je postojao jedan narativ u političkom životu da trudnice žele da oštete državu tako što će ranije odlaziti na bolovanje, što je i u samom zakonu godinama pominjano kao problem. Zakon u mnogim delovima je bio diskriminišući za majke, a možemo reći da je deo zakona gde umesto se nekadašnjih 12 sada 18 meseci obračuna vrlo nepovoljan pogotovo za mlade majke“, navodi ona.

Ko ima pravo na obeštećenje?

Ćirić Nikolić navodi da bi sve majke koje su koristile trudničko bolovanje trebalo da vide da li pogledaju svoja rešenja i vide da li su oštećene ili ne.

Prema njenim rečima, pravo na obeštećenje imaju, pre svega, majke koje su koristile trudničko bolovanje, a koje nisu imale punih 18 meseci radnog staža pre otvaranja trudničkog bolovanja, i one koje su u toku tog perioda od 18 meseci imale povišicu svojih primanja.

„Pravo na obeštećenje nemaju majke koje su dobile svoje rešenje između 1. jula 2018. i 19. aprila 2019, kao i preduzetnice, poljoprivrednice, zaposlene po ugovoru o delu zato što one nisu dobijale porodiljsku naknadu, nego imaju imaju pravo na naknadu po osnovu rođenja deteta. To je još jedan deo Zakona kojim su pokušane da se isprave nepravde prema majkama koje nemaju ugovor o radu“, kaže Ćirić Nikolić.

Kako do ostvarivanja prava na obeštećenje?

Ukoliko majke smatraju da su oštećene, prema rečima Ćirić Nikolić, imaju rok za podnošenje zahteva do 16. avgusta 2024.

„Ukoliko smatraju da su oštećene treba da predaju zahtev za obeštećenje u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu, ili u opštinskim upravama, a ko je nadležan mogu da provere na rešenju o trudničkom bolovanju. Treba da pripreme broj tog rešenja, kopiju lične karte, broj računa i podnesu zahtev“, objašnjava ona.

Prema njenim rečima, radi se o velikom broju zahteva.

„Imamo period od više od 5 godina u kojima su majke odlazile na trudnička bolovanja. U Beogradu imaju mesečno 400 zahteva koji treba da budu obrađeni i službe koje se time bave će biti pod pritiskom da sve to urade kako treba i da bude pravovremeno“, kaže Ćirić Nikolić.

Ipak ona podseća da je 2021. godine, kada je prošli put jedna odredba zakona bila proglašena neustavnom, sve išlo vrlo brzo.

„Na osnovu toga ne bi trebalo da imamo razloga za brigu i ne bi trebalo mnogo da se čeka, ali opet ne možemo znati dok sve ne krene da se odvija“, upozorava Ćirić Nikolić.