Ustavni sud odbio da zaštiti uzbunjivača Borka Josifovskog

Pošto je obelodanio nedozvoljene radnje lekara, uzbunjivač Borko Josifovski, doktor medicinskih nauka i stručnjak za urgentnu medicinu, ekspresno je smenjen sa mesta direktora beogradske Hitne pomoći. Dve godine kasnije je i otpušten. Zbog šikaniranja i pretnji, bio je prinuđen i da napusti zemlju u jednom periodu. Posle uzbunjivanja, doktor Josifovski nikada više nije dobio posao u državnim zdravstvenim ustanovama, piše Pištaljka.

Zastrašujuća otkrića doktora Josifovskog, koja su čitavu deceniju kasnije potvrđena istraživanjem novinarsko-advokatskog tima Pištaljke, koja je jedina do kraja istražila ovaj slučaj, što je kasnije potvrdio i Viši sud u Beogradu kada je presudio u korist dr Josifovskog, nikada nisu detaljno ispitali ni Ministarstvo zdravlja, ali ni tužilaštvo, policija i Agencija za sprečavanje korupcije. Zbog ove odmazde, Josifovski je tužio pet državnih organa.

Presudu Višeg suda u Beogradu, kojom se potvrđuje da su državne istitucije vršile odmazdu prema uzbunjivaču doktoru Josifovskom, preinačio je Apelacioni sud u Beogradu. Ovaj sud je smatrao da, iako je postojala odmazda prema uzbunjivaču, u trenutku donošenja presude nije bilo moguće ukinuti odluke o otkazu koji je dr Josifovski dobio i time ispraviti učinjenu nepravdu, mada otkaz nije bio jedina a sigurno ne ni najgora posledica odmazde koju su državne institucije sprovele nad ovim uzbunjivačem, i uprkos činjenici da tužbom nije ni traženo njegovo vraćanje na posao jer je u međuvremenu on otišao u penziju. Ovu odluku apelacije potvrdio je i Vrhovni sud, posle čega je advokatski tim Pištaljke u ime doktora Josifovskog podneo žalbu Ustavnom sudu Srbije, prenosi Pištaljka.

Apelacioni sud je u odluci o preinačenju presude naveo da tužbom nisu bile navedene pojedinačne radnje tuženih organa kojima je doktoru Josifovskom nateta šteta i da zakon ne može da se primenjuje retroaktivno. Vrhovni sud je ovu odluku potvrdio bez odlučivanja o navodima koje je advokatski tim Pištaljke naveo u zahtevu za reviziju presude.

Posle četiri godine, odlukom Malog veća Ustavnog suda koje su činili predsedavajuća sudija Gordana Ajnšpiler Popović i sudije Vesna Ilić Prelić i Vladan Petrov, suđenje po tužbi Borka Josifovskog u Srbiji je okončano u korist države.

Zahtev uzbunjivača za pravdom Ustavni sud je odbacio „kao očigledno neosnovan”, kako se hladnokrvno navodi u rešenju, piše Pištaljka.

Svoju odluku sudije Ustavnog suda su obrazložile time da uzbunjivač, po Zakonu o zaštiti uzbunjivača, ima pravo da tuži samo neposrednog poslodavca i da ignorisanje uzbunjivačkih prijava i nepostupanje po njima ne predstavlja štetnu radnju. Takođe, Ustavni sud je izbegao da razmatra smenu Josifovskog i njegov otkaz kao štetnu radnju zbog uzbunjivanja.

Pojam „poslodavac“ se u Zakonu o zaštiti uzbunjivača upotrebljava u najširem smislu, što je sada već desetogodišnja sudska praksa postavila kao standard, pa je u ovom slučaju poslodavac država i njene institucije, a ne samo jedno ministarstvo ili Hitna pomoć. Ustavni sud je potpuno pogrešno odlučio da „kako se pod štetnim radnjama zbog izvršenog uzbunjivanja, u smislu Zakona o zaštiti uzbunjivača, suštinski podrazumeva kršenje zabrane poslodavca da svojim činjenjem ili nečinjenjem stavi uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem Ustavni sud zaključuje da je, u okolnostima konkretnog slučaja, kao tuženi mogao biti označen samo podnosiočev poslodavac, što je ovde prvotužena Republika Srbija Ministarstvo zdravlja”, piše u odluci Ustavnog suda.

Ustavni sud je, dalje, odlučio i da Ministarstvo zdravlja nije povredilo prava uzbunjivača kada nije ispitalo njegove navode.

„…Stoga nepostupanje prvotužene po navedenim dopisima (da sasluša zdravstvene radnike koji su prekršili zakon, naredi otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, izvrši propisane mere i zabrani obavljanje delatnosti ustanovi i zdravstvenim radnicima, sve na način i u rokovima propisanom odredbama čl. 248. i 249. tada važećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti), ne predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, jer time nijedno pravo podnosioca ustavne žalbe, kao uzbunjivača, nije povređeno.”

Kako navodi Pištaljka, ovakvim zaključivanjem i tumačenjem zakona, Ustavni sud je grubo ograničio prava koja uzbunjivačima pruža Zakon o zaštiti uzbunjivača, jer ovaj zakon ni u jednom svom članu ne definiše odmazdu kao ograničen skup radnji, zato što nije moguće predvideti, niti pobrojati sve štetne radnje koje se dešavaju u životu. Zakon, takođe, nije ni jednim članom odredio da odmazdu može da vrši samo direktni poslodavac, već pojam poslodavca tumači u najširem smislu. Zbog ovakve odluke troje sudija Ustavnog suda, uzbunjivač je prinuđen da pravdu potraži pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Podsetimo, suđenje po tužbi Borka Josifovskog započelo je 2016. godine, da bi 2018. godine on dobio presudu u svoju korist. Tada je Viši sud u Beogradu presudio da je Borko Josifovski trpeo odmazdu time što je smenjen i otpušten, kao i time što njegovi navodi nisu ispitani.

Ovu presudu Apelacioni sud u Beogradu kasnije je preinačio i utvrdio da uzbunjivač nema pravo na zaštitu po Zakonu o zaštiti uzbunjivača. Posle Vrhovnog kasacionog suda, koji je potvrdio presudu apelacije, sada se i Ustavni sud pridružio onim državnim organima koji su uzbunjivaču uskratili njegova prava.