Novi izbori, fioka ili nešto treće: Pitanje spornih beogradskih izbora stiže pred Ustavni sud

Ustavni sud je, nakon što su istrošeni svi ostali pravni lekovi, poslednja uzdanica proevropske opozicije koja osporava legalnost održanih izbora. Ustavni sud je, istovremeno, jedina instituicija koja može da naloži poništavanje celokupnog izbornog postupka.

Iz koalicije Srbija protiv nasilja najpre su najavili da će do kraja dana, 18. januara, podneti zahtev Ustavnom sudu za poništavanje izbora, a nešto kasnije to odložili za 19. januar.

Prema Zakonu o ustavnom sudu, zahtev za odlučivanje o izbornom sporu mora da sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu. Taj zahtev može da podnese svaki birač ili kandidat za političku funkciju, a rok iznosi 15 dana od okončanja izbornog procesa koji se osporava.

Profesorka ustavnog prava Violeta Beširević ističe da je pitanje kako će Ustavni sud da se postavi prema zahtevu opozicije diskutabilno po više osnova.

– Prvo je pitanje rokova, pošto je ostalo nedorečeno kada je formalno okončan izborni proces u Beogradu. Naime, on se okončava objavljivanjem u Službenog listu Grada Beograda, a taj broj još nije objavljen. Ipak, kako ima indicija da u neobjavljenom broju stoji da su izbori okončani 3. januara, u koaliciji Srbija protiv nasilja verovatno ne žele da rizikuju čekajući objavljivanje i zato će poslati zahtev u roku od 15 dana, kaže Beširević.

Prema njenim rečima, drugo sporno pitanje je pitanje nadležnosti pošto u zakonu stoji da Ustavni sud odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova.

Što se tiče procedure, ako Ustavni sud utvrdi nepravilnost koja je imala bitan uticaj na izborni rezultat, on odlukom može da poništi ceo izborni postupak ili delove postupka koje mora tačno da označi. U tom slučaju izbori u celosti ili neki njihov deo mora da se ponovi u roku od 10 dana. Međutim, Ustavni sud sam nema rok za donošenje te odluke.

To, dakle, ostavlja mogućnost da Ustavni sud i za nekoliko godina odluči o regularnosti beogradskih izbora. Opet, to što je podnet zahtev Ustavnom sudu ne sprečava formiranje gradske skupštine.

Violeta Beširević ističe da u ovom trenutku nije moguće naslutiti odluku suda.

– Mogu da odlučuju po zahtevu ili da stave predmet u fioku. Isto tako, mogu i da se oglase nenadležnim, nemoguće je predvideti, ističe Beširević.

Predstavnici opozicije su u više navrata izjavljivali da nemaju previše poverenja u Ustavni sud, ali da žele da iscrpe sva pravna sredstva za poništavanje izbora.

Prethodnih godina Ustavni sud je donosio niz odluka koje su kritikovane u javnosti.

Tako su u maju 2020. godine odbacili sve inicijative kojima je traženo da ocene da li je vanredno stanje zbog borbe sa virusom kovid bilo proglašeno u skladu sa Ustavom.

S druge strane, o pitanju ustavnosti vanrednog stanja koje je uvedeno nakon ubistva premijera Zorana Đinđića Ustavni sud se jeste izjasnio – ali tek u junu 2004. godine, više od godinu dana nakon okončanja vanrednog stanja.

Dosta pažnje privukla je i odluka Ustavnog suda iz 2015. godine kada je ocenio da Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kojim su smanjene penzije, nije u suprotnosti sa Ustavnom. Sud je našao da su zakonom uvedene interventne mere neophodne kako bi se očuvala finansijska održivost penzijskog sistema.

Godinu dana pre toga, Ustavni sud je odbacio zahtev za ocenu ustavnosti prvog Briselskog sporazuma, sa obrazloženjem da se radi o političkom, a ne o pravnom dokumentu.