Ustavni sud preskočio sva sporna pitanja

Diskusija se, međutim, preselila na teren samog rešenja i argumentacije koja je prethodila odluci da inicijative odbaci.

Prigovori koje se podnosioci inicijativa imali na odluku o proglašenju vanrednog stanja uglavnom su se fokusirali na dva aspekta. Prvi je dovodio u pitanje osnovanost uvođenja vanrednog stanja, tvrdeći da nisu bile ispunjene pretpostavke da se ono uvede.

Prema stavu podnosioca, pravni odgovor primeren epidemiji virusa korona trebalo je da bude proglašenje vanredne situacije, koja bi državi dala na raspolaganju sve one mere koje je koristila i tokom vanrednog stanja.

Ustavni sud je, međutim, zauzeo stav da je „teško, ako ne i nemoguće napraviti jasnu razliku između vanrednog stanja i vanredne situacije“.

Uvažavajući „marginu slobodne procene“ nadležnih organa sud je zaključio da vanredno stanje daje daleko veće mogućnosti državi da blagovremeno i efikasno reaguje u otklanjanju javne opasnosti po život građana.

Drugi ugao iz kojeg je napadana ustavnost odluke o proglašenju vanrednog stanja ticao se činjenice da Ustav predviđa da Narodna skupština proglašava vanredno stanje, a tek ako nije u mogućnosti da se sastane to mogu zajednički da urade predsednici Republike, Vlade i parlamenta.

Podnosioci inicijativa su isticali da nije bilo prepreka tome da se skupština sastane i da to nije odluka koju samostalno može da donese predsednica parlamenta.

Ustavni sud se nije složio. Oni su istakli da Ustav ne određuje ko procenjuje i na osnovu kojih kriterijuma da Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane.

„Pitanje (ne)mogućnosti da se Narodna skupština sastane je, prema oceni suda, faktičko, a ne pravno pitanje, imajući u vidu da Ustav, a ni drugi pravni akti nisu odredili koje su to situacije kad Narodna skupština nije u situaciji da se sastane“, stoji u rešenju Ustavnog suda.

Ipak, argumentacija suda mnoge nije ubedila. Među njima je i Ivan Petrović, zamenik Lokalnog ombudsmana grada Kraljeva i jedan od podnosilaca odbačenih inicijativa, koji za Danas kaže da je rešenje suda u pojedinim delovima kontradiktorno i nerazumljivo.

– Ustavni sud se više bavi samom bolešću kovid 19 i načinima na koji su se različite zemlje borile sa epidemijom. Ustav je jasan, Narodna skupština mora da bude institucija koja proglašava vanredno stanje, a u slučaju proglašenja vanrednog stanja sastaje se bez poziva. Ukoliko se primeni alternativan način proglašenja vanrednog stanja, da to zajednički učine predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Narodne skupštine, kao što je kod nas bio slučaj, skupština u roku od 48 sati mora takvu odluku da potvrdi, s obzirom da je tek 21. marta doneta Naredba o zabrani okupljanja u Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru, tačnije šest dana nakon proglašenja vanrednog stanja. Takođe, Ustavni sud je morao da uzme u obzir i zakone, koji izričito propisuju vanrednu situaciju kao meru za sprečavanje i saniranje epidemije i pandemije, a ne vanredno stanje, na osnovu koga se odstupa od ljudskih i manjinskih prava, navodi Petrović.

Profesorka na Pravnom fakultetu univerziteta Union Vesna Rakić Vodinelić naglašava da Ustavni sud nijedno od spornih pitanja koja su se odnosila na proglašenje vanrednog stanja nije rešio validnom argumentacijom.

– Sud je odlučio da jednim rešenjem odgovori na više inicijativa za ocenu ustavnosti, a da pritom nije precizirao o kojim inicijativama se radi i na koje se argumente pozivaju. Ovo je isuviše veliko pitanje da bi se odlučilo jednim rešenjem, kaže Rakić Vodinelić. Ona je autorima rešenja iznela zamerku i što su parcijalno citirali pojedine odluke Evropskog suda za ljudska prava tako što su „objavili tvrdnje koji njihovoj tezi idu u korist, ali i prećutali one koji ne idu“.

Svoje mišljenje o odluci suda juče su izneli i u Beogradskom centru za ljudska prava, tvrdeći da je Ustavni sud njime obezvredio ulogu Narodne skupštine u postupku proglašenja vanrednog stanja.

„Ustavni sud je stao na stanovište da on ‘nema ustavno niti drugo pravno merilo na osnovu kojeg bi mogao dovesti u pitanje obaveštenje predsednika Narodne skupštine da parlament nije bio u mogućnosti da se sastane’, ne dovodeći na taj način u ustavnopravnu sumnju ovlašćenje predsednika parlamenta da samostalno, tj. bez prethodnog sazivanja i održavanja sednice Kolegijuma, pribavljanja mišljenja narodnih poslanika, njihovih grupa ili skupštinskih tela o mogućnostima za održavanje sednice, odluči o suspendovanju rada predstavničkog tela i usmeravanju odlučivanja o proglašenju vanrednog stanja na ustavni izuzetak“, navodi se u saopštenju BCLJP-a.