Recesija bi mogla, sve su prilike, da zada konačan udarac smrtnoj kazni u Americi. Veliki broj američkih država razmatra da li će abolirati smrtnu kaznu budući da cena egzekucionog procesa iznosi i nekoliko miliona dolara po zatvoreniku. U Merilendu, Montani i Nju Meksiku, takav predlog zakona ima velike šanse da bude usvojen, tvrde upućeni.
Ostale države kao šro su Nju Hempšir, Kanzas i Nebraska razmatraju slične poteze. Iako nijedna među ovim državama ne važe za oštre zagovornice smrtne kazne, ipak se takva vrsta kažnjavanja nalazi u njihovim zakonskim knjigama. Od 50 američkih država, u 36 je na snazi smrtna kazna, oblik kažnjavanja zatvorenika koji podržava dve trećine javnog mnjenja. Teksas je država koja prednjači po broju egzekucija kriminalaca.
Protivnici smrtne kazne tvrde da oni koji misle suprotno od njih ne uzimaju u obzir koliko bi država uštedela ukoliko bi konačno zabranila smrtnu kaznu. Slučajevi kojima preti smrtna kazna tipično su mnogo skuplji, jer u njima obično učestvuje veći broj advokata, a često se ulažu i žalbe, čime se proces dodatno odugovlači.
Oštri protivnici smrtne kazne navode primer pogubljenja zatvorenika u Kanzasu koja koštaju čak 70 odsto više nego da se te iste osobe zadrže u zatvoru – 1.26 miliona dolara u odnosu na 740.000 dolara. Kerolajn Mekdžin, republikanski senator iz Kanzasa, predložila je zakon kojim bi smrtna kazna konačno bila zabranjena od jula ne bi li se na neki način smanjio budžetski deficit. U Merilendu, gde je guverner Martin O’ Malej, jedan je od onih koji podržvaju ukidanje smrtne kazne. Navodi se podatak da je samo pet egzekucija izvršenih od 1976. koštalo ovu državu čak 37 miliona dolara. O’ Malej kaže da izvršenje smrtne kazne u njegovoj državi košta tri puta više od drugih oblika kažnjavanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
