Usvojena uredba o vantelesnoj oplodnji: O trošku države za žene do 45 godina, NVO traže ukidanje granice

Ovom odlukom Vlada je, kako se dodaje, omogućila većem broju žena, u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, da putem veštačke oplodnje finansirane iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, dobiju prvo ili drugo dete do 45 godine starosti.

„Polazeći od potrebe da se omogući što širi obuhvat žena kod kojih postoje medicinski uslovi da se na jedan od navedenih načina (stimulisani postupci biomedicinski potpomognutog oplođenja i krioembriotransfera) ostvare kao majke, a porodice dobiju dete ili decu, bilo je neophodno izmeniti Plan zdravstvene zaštite u tom delu. Ovim rešenjem ostvaruje se i jedan od zadataka populacione politike – rešavanje problema neplodnosti u Republici Srbiji“, ističe se u saopštenju.

Podsetimo, iako je Republički fond za zdravstveno osiguranje ranije doneo odluku i podigao starosnu granicu za vantelesnu oplodnju na 45 godina života u odnosu na dosadašnje 43, ta odluka nije bila stupila na snagu. To je bio razlog zbog kog je 44-godišnja Jadranka Sekerić podnela zahtev Vladi Srbije, predsedniku Srbije i nadležnom ministarstvu da hitno stave na snagu novi Pravilnik RFZO.

Predsednica udruženja „Šansa za roditeljstvo“ Dragana Krstić rekla je u sredu, gostujući u Novom danu N1 da je, nakon što je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) još u martu povećao starosnu granicu za vantelesnu oplodnju o trošku fonda sa 43 na 45 godina, to bila povoljna vest za mnogo parova, koja je donela mnogo nade, ali da se ništa zvanično nije desilo. „Svakodnevno nas pozivaju žene, čekaju samo da se brojka pomeri. Pisali smo RFZO i Ministarstvu zdravlja, ni mi ne znamo zašto je zapelo, nadam se da će se to usvojiti, ogroman je broj ljudi koji to čeka“, navela je tada Krstić.

Reagujući na ovu odluku iz NVO Mame su zakon, koje se zalagalo za proširenje granice, saopštili su da im je veoma drago što je do izmnena došlo.

-Veoma nas je obradovala najava predsednika države u intervjuu koji je sinoć dao novinarki televizije Pink da će do izmene doći u tako kratkom roku. Drago nam je što su Ministarstvo i Vlada reagovali brzo nakon našeg dopisa i istovremeno žalimo što je do ovakve urgencije uopšte moralo doći. Podsećamo političare da smo mi tu da pratimo svako obećanje i njihovu realizaciju – naveli su iz ovog udruženja.

Tatjana Macura, predsednica udruženja dodala je da je ideja njihove oragnizacije „da se starosna granica u potpunosti ukine jer svakako poslednju reč o tome ko može, a ko ne može da prođe kroz komplikovan i zahtevan proces vantelesne oplodnje donosi nadležna Komisija“.

-Nadamo se da će do toga uskoro doći. Demografska kriza nije zaobišla ni Srbiju, a na nama je da kao društvo učinimo sve što je u našoj moći da se svi potencijali iskoriste – dodala je Macura.

Proširenje starosne granice ranije je podržala i NVO Šansa za roditeljstvo.

Na drugoj strani lekari upozoravju da su šanse da VTO uspe u 40-im godinama male i da bi zato svrsishodnije bilo da zaživi program donacije jajnih ćelija, koje srpski zakon omogućava još od 2017. godine.

Ginekolog i stručnjak za reproduktivnu medicinu dr Milan Milenković kazao je za Danas da je šansa da VTO uspe sa 45 godina skoro ravna nuli, sa 44 godine kreće se oko tri-četiri odsto, sa 42-43 godine oko deset odsto.

– Zbog toga bi mnogo racionalnije bilo ženama omogućiti da ostanu trudne i rode dete putem doniranja jajnih ćelija. Kada se radi donacija jajnih ćelija po jednom postupku šansa da se ostane trudan je između 50 i 60 odsto, a nakon tri ponovljena postupka je skoro 100 odsto. Poređenja radi ako posmatramo mlađi par šansa po ciklusu da žena ostane trudna je oko 20 odsto. Još 2017. donet je Zakon koji omogućava donaciju jajnih ćelija, ali do sada nijedna donacija nije urađena. Ceo postupak trebalo bi da vode državne ustanove i privatnim klinikama nije omogućeno da budu deo tog procesa, kazao je dr Milenković.

Iz NVO Šansa za roditeljstvo međutim istakli su da roditeljima koji žele da probaju da dobiju dete sa svojim reproduktivnim materijalom to treba i omogućiti te da konačnu reč treba da ima komisija.