Uterivanje discipline i patriotizma

Uprkos protoku vremena, građanke i građani su danas, kao i pre pet godina, uskraćeni za osnovne informacije: „Zbog čega se ponovo uvodi obaveza služenja vojnog roka? Da li postoji opasnost od agresije na Srbiju ili izbijanja međunarodnog konflikta? Koliko će poreske obveznike to koštati“ itd.

Prostora za smislenu i sveobuhvatnu raspravu o ovoj temi nije ni bilo, jer su ubrzo usledile vesti o predstojećoj gladi i inflaciji zbor rata u Ukrajini, zatim masovne dojave o bombama u školama i drugim javnim institucijama „kao vid pritiska na Srbiju iz inostranstva zbog neuvođenja sankcija Rusiji“.

Uprkos izostanku racionalnog razloga za uvođenje obaveznog vojnog roka i utemeljenih procena troškova, deo stručne javnosti čvrsto veruje da su politički lideri odlučni u nameri da bez obzira na cenu mladim građanima Srbije otmu 90 dana života. Sudeći po izjavama predsednika Srbije vojska se tretira kao vaspitna ustanova i to za muškarce koji bi služenjem obaveznog vojnog roka „stekli odgovornost, dobili na vrednosti i shvatili šta je patriotizam“.

Ignorisanje činjenice da žene od 2011. služe vojni rok od šest meseci na dobrovoljnoj osnovi i ne pominjanje njihove uloge u potencijalno izmenjenom kontekstu nije slučajno. U skladu sa autoritarno-patrijarhalnim vrednostima koje dosledno promoviše, predsednik je 2018. u kontekstu srpsko-albanskog konflikta i odbrane interesa nacije na posredan način saopštio ženama da je njihova uloga „da rađaju decu za Gvozdeni puk“, što su i drugi državni organi umalo podržali parolom „Rađaj, ne odgađaj!“

Zakon o zabrani diskriminacije obavezuje a poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da prilikom donošenja odluke o vraćanju obaveznog vojnog roka treba voditi računa o rodnoj ravnopravnosti i ne isključiti drugi pol bez argumentovanih razloga. Podsećanja radi, SFR Jugoslavija je eksperimentisala sa uvođenjem dobrovoljnog vojnog roka za žene u periodu od 1983. do 1987. kad je nekoliko generacija žena završilo vojnu obuku. Pojedine žene koje su tada završile vojnu obuku tvrde da im je sticanje vojničkih znanja i veština pomoglo u daljem razvoju karijere, a kao vrednost ističu uspostavljena prijateljstva.

Popularisanju vojnog poziva kod mladića i devojaka doprinela je televizijska serija Vojna akademija kao i promocije vojnog poziva u osnovnim i srednjim školama. Ipak, motivisanost žena za služenje vojnog roka nije visoka kao za školovanje za vojni poziv. Od 2011. do 2018, 11.000 mladih uzrasta od 19 do 30 godina se prijavilo za dobrovoljno služenje vojnog roka od čega 1.400 žena. Više je razloga za takvu situaciju. Školovanje za vojni poziv u perspektivi nudi sigurniji posao i veće mogućnosti za usavršavanja za razliku od šestomesečnog vojnog roka.

Možda ipak mačizam, militarizam, ratnohuškačka retorika, slavljenje ratnih zločinaca, proizvodnja kriza i širenje straha, trka u naoružanju i zveckanje oružjem već dugi niz godina uspešno drže značajan broj mladih podalje od vojske, a mnoge mlade i od Srbije, s obzirom na ogroman odliv mozgova.

Sve pomenuto zaslužuje da budu predmet javne rasprave u novom sazivu Narodne skupštine koji će odlučivati o vraćanju obaveznog vojnog roka. On će imati manje žena, a više desno orijentisanih partija čiji lideri/ke podržavaju vojni rok i više vole da žene vide u ulozi majke nego vojnikinje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“