Uticaj na rešavanje pitanja nestalih osoba postoji, ali nije dovoljno efektan

U debati su učestvovali predstavnici BIRN-a Serbeze Hadžaj i FHP-a Predrag Miletić.

Na početku debate naglašeno je da se o ovom pitanju nakon dosta godina ponovo govori kao o problemu koji treba da se reši u pregovorima između Beograda i Prištine.

Hadžaj je istakla da je glavni problem nedostatak krivičnog gonjenja od strane vlasti i da je sakrivanje tela poginulih je jedno od najodvratnijih krivičnih dela učinjenih tokom rata.

Poslednjih godina jedno od glavnih pitanja u pregovorima između Beograda i Prištine je upravo pitanje nestalih osoba tokom rata na Kosovu.

Na pitanje kako međunarodna zajednica utiče na rešavanje ovog pitanja Serbeze je rekla da postoji ucitaj na obe strane, i na Prištinu kao i na Beograd, ali da on nije dovoljno jak i efektan.

„Kao što možemo i da primetimo, ne postoji značajan progres poslednjih godina“, istakla je ona.

Bez rekacije korporacija i grupe ljudi koji znaju gde su tela nestalih osoba, ovaj problem ne može biti rešen, dodala je Serbeze.

Ona je zaključila da, kada je reč o porodicama stradalih, albanske porodice više imaju poverenja u svoje institucije, a ne srpske, po pitanju razrešenja ove situacije, dok srpske porodice nisu toliko otvorene za institucije.

„One se više okreću medijima i javnosti, iako im je teško da pričaju o tome. Ljudi su različiti, treba razviti određen pristup, da bi se stvorila komunikacija sa porodicama nestalih“, rekla je Serbeze.

Predrag Miletić je naveo da možemo uočiti veliki napor Evropske unije da se ovaj problem reši.

On je govorio i o tome da postoje ljudi koji poseduju određene informacije, ali se ne osećaju sigurno da ih javno iznose.

Zatim je otvoreno pitanje tajnih arhiva i da li je moguće rešiti ovo važno pitanje bez otvaranja istih.

Oba sagovornika debate su se složila da je neophodno naći ova dokumenta, dok je Predrag dodao da ne možemo očekivati da će se to i desiti.

Pomenut je i slučaj Batajnica iz 2001. koji je i dalje otvoren i nema nikakvog pomaka.

Istakli su da je veoma bitno da se arhive otkriju, iako one možda ne sazdrže činjenice o počinjenim zločinima, mogu dosta da pomognu u rešavanju ovog pitanja.

Sagovornici su takođe napomenuli i to da mnogi ljudi nisu svesni i upoznati sa ratnim dnevnicima i nestalim osobama, jer te informacije kruže samo u određenim krugovima, ne govori se puno o tome.

Oko 300 ljudi vode se kao nestali

Mnogo ljudi je u Vukovaru 1991. poginulo, a čak njih 300 se vodi kao nestalo. Za mnoge od njih male su šanse da njihova tela budu pronađena, rekla je Serbeze.

Veliki je problem i to što porodice dobijaju delove tela svojih najbližih i često odbijaju da svaki put ponovo otvaraju grobove.

Međutim, da bi porodice bile spokojne, potrebno je da se radi na rešavanju ovog problema i da se uoči makar i mali progres, zaključila je ona.