Uticaj predsednika SAD na američku politiku kroz vekove

List Vreme pisao je o tome kako se struktura srpske inteligencije menjala kroz decenije i ko je nju tada činio.

Intelektualni sloj društva je kod svih Južnih Slovena bio relativno nova pojava. To je tada uglavnom bio mlad društveni sloj.

Iako sloj sa veoma kratkom istorijom, važno je razumeti njegovo poreklo i sastav, jer je upravo inteligencija imala najveći uticaj na razvoj kulture na ovim prostorima.

I sama inteligencija bila je pod uticajem evropskih kulturnih struja, pa je u skladu sa njima i oblikovala domaću kulturnu scenu.

Pri ovome ona je mogla slepo preuzimati strane uticaje ili ih prilagođavati nacionalnom tlu i u odnosu na to u narodu je smatrana „narodnom“ ili „odnarođenom“ inteligencijom.

Kada nastupe kritična vremena za jedno društvo, inteligencija je morala biti svesna razlike u odnosu na ova dva pristupa.

„Duhovno, inteligencija postaje kolonijalna oblast, a narod teritorija“, pisao je list Vreme.

Ukoliko inteligencija izgubi narodni duh u tim vremenima, ona gubi i vođstvo, a država ostaje bez jasne putanje.

Kompleksnost ovog pitanja povećana je istorijom srpske države koja je u svojoj borbi za samostalnost imala značajne doprinose od internacionalizma, ali se ta politika morala menjati kad je ta samostalnost jednom i ostvarena kako tada mlada država ne bi postala samo duhovna kolonija.

Više o tome možete čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„Amerika u groznici. Možda kao retko kada“, pisao je list Pravda pre tačno 80 godina.

Amerika je u tim trenucima birala između dva predsednička kandidata, Ruzvelta i Vilkija.

Država koja se 1787. godine izborila za nezavisnost, našla se tada pred važnim pitanjem izgleda državne vlasti, zbog čega predsednički izbori održavani na svake četiri godine i danas imaju toliku važnost.

Osnivači ove države želeli su jaku izvršnu vlast. Posle dugog većanja Džordž Vašington preuzeo je ulogu prvog američkog predsednika.

Nekada na čelu vojske, on se tada našao na čelu novostvorene i dalje razjedinjene države i kao prvi na tom položaju postavio temelje ovoj poziciji.

Vašington je nesvojsvetno svom ranijem ponašanju od kako se našao na ovom zavidnom položaju postao skroman i tako ostao i zapamćen.

„Adams pokazuje da može postojati nepopularan predsednik, a da ne bude svrgnut“, pisao je list Pravda.

Ovakvo nasleđe nije uspeo da nadomesti ni da vrati prestiž ovom pozivu ni izuzetna ličnost kakva je bio Tomas Džeferson.

Tih godina se učvrstilo pravilo da se po izboru novog predsednika činovnici smenjuju, a na nove pozicije dolaze politički prijatelji novoizabranog predsednika.

U narednim godinama Amerika je izborom svojih predsednika učvrstila i svoju spoljnu politiku, koja se dugo nakon toga vodila principom nemešanja u unutrašnje stvari.

Izbor Linkolna za ovu poziciju značajno je uticao na položaj crnaca u Americi.

„Deklaracija o nezavisnosti ne primenjuje se na crnce“, značio je ovakav izbor predsednika, navodi se u tekstu.

Amerikanci su oduvek verovali da sami kuju svoju sudbinu. Od odvajanja od Engleske oni su se našli u ekonomskim teškoćama, koje su mnogo puta kroz istoriju odlučivale i izbor predsednika.

Teodor Ruzvelt postao je predsednik nakon uspešne borbe protiv korupcije sa položaja guvernera Njujorka. Bio je zaslužan za izglasavanje zakona protiv trustova, čime je sebi stvorio neprijatelje u finansijerskim krugovima, a jedan od najmoćnijih bio je Rokfeler.

Finansijki slom koji je usledio početkom dvadesetog veka na ovo mesto doveo je Vilsona, koji je uživao podršku u ratu, ali ne i u miru.

U trenucima najveće oskudice nakon Velike ekonomske krize 1929. godine Amerikanci su izabrali Franklina Ruzvelta, jaku ličnost u koju su imali poverenja da će ih vratiti na stari put ekonomskog napretka.

On je postavio još jedan od presedana u američkoj politici odlukom da se prihvati treće kandidature.

„Amerika je nestrpljiva: Ruzvelt ili Vilki?“, navodi se na samom kraju teksta.

Celo izdanje čitajte na sajtu Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.