Utisak nedelje: Nastavnici ostavljeni od strane države, a direktore većinom postavlja partija

Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije istakla je da su prosvetari na nedavno održanom protestnom skupu ustali zbog nasilja nad nastavnicima, već i zbog vršnjačkog nasilja.

„Mi želimo da se ne naviknemo na nasilje“, istakla je Janković u emisiji „Utisak nedelje“ na TV Nova S i ocenila da se nasilje u školi „nije desilo preko noći, te da se ne mogu naći instant rešenja“.

„Nasilje se dešava decenijama unazad, mi nismo bespomoćni, ali smo ostavljeni od strane države, našeg poslodavca… Ako žmurimo na nasilje u školama, onda nema smisla raditi ovaj posao jer ćemo onda jednog momenta zaista svi početi da se bojimo“, dodala je ona.

Predsednica USPRS je ocenila da država „nije previše zainteresovana za obrazovanje“, piše Nova.rs.

„Mi smo 90-ih imali mnogo više učenika u odeljenjima nego sada, ali su oni tada želeli da nauče… Mi smo kroz zakone posle 2000. stavili decu na jedan pijedestal, rekavši im da mogu sve“, istakla je ona i dodala da taj stav deci ne ide u prilog.

Navela je da su za ovoliko nasilje u društvu krivi odrasli.

Janković je upozorila da su zbog mera štednje 2015. godine „školama oduzeti psiholozi, pedagozi i logopedi“.

„Vratite nam ih, neka u svakoj školi bude jedan psiholog i pedagog, kao što je nekada bilo. Vratite nam i sekretare, dajte nam socijalne radnike, mi ne možemo da radimo sa porodicama… Mi nismo korektivna ustanova i mi ne umemo to da radimo“, dodala je ona.

Govoreći o nasilju u školama, Janković je navela da ako „imamo nesrećnu decu, nesrećne roditelje i nesrećne nastavnike, da onda imamo nesrećno društvo u celini“.

Na pitanje o partijskom postavljanju direktora u školama u Srbiji, Janković je iznela ličnu procenu da četiri petine direktora postavlja „partija“ i to „ljude po partijskoj meri“.

„Vi imate direktore sa dva ili tri glasa nastavničkog veća i to se u Srbiji dešava na dnevnom nivou“, ocenila je ona.

Ratko Božović, sociolog kulture, ocenio je da je protest prosvetara zbog nasilja „došao kasno i da je trebalo ranije poentirati“.

„Ovde kada govorimo o nasiljum ovde mi se čini da niko nije baš do kraja nevin u ovoj priči“, rekao je Božović.

On je ocenio da je obrazovanje u Srbiji „propalo“ i „postradalo stravično“.

Božović ističe da je za situaciju u društvu krivo i nasilje u politici.

„Kontekst je mnogo širi. Ovde imamo problem društva u kom vlada haos, nasilje, bezakonje i siromaštvo… Ko proizvodi najviše to nasilje? Pa proizvodi politika i politički život“, ocenio je gost „Utiska nedelje“.

„Pogledajte našu skupštinu, šta se tamo dešava? Nasilje. Šta se dešava u rijalitijima? Nasilje i to ono na kojem se zarađuje“, dodao je još on.

Božović je upozorio da u obrazovnom sektoru „nemamo uspostavljen sistem, kao što ga nemamo ni u čitavom društvu“ i dodao da „nema forme života u Srbiji, gde nema neke forme nasilja“.

„Društvo je od devedesetih padalo sve niže. Ti studenti 1996. godine su bili najčistiji izvor građanskog protesta, tada su oni bili besni i branili su izbore, pogledajmo kakav je sada univerzitet i šta se sa njim dešava? Mrtvo more“, ocenio je Božović.

Dobrinka Kuzmanović, psiholog i profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, istakla je da „školsko nasilje postoji od kada postoji škola“.

„Ovo je fenomen koji traje i vrlo je delikatno. Ono ima mnogo uzročnika“, ocenila ja gošća „Utiska nedelje“ i dodala da definitivno društvo u kojem živimo „generiše nasilje na svim nivoima“.

„Ja sam prethodnih dana posmatrala sva ova dešavanja oko pomenutog slučaja nasilja i po ko zna koji put sam bila razočarana komentarima, bilo je neverovatne količine nasilja“, kazala je Kuzmanović.

Ona je istakla da je kod nasilja važna prevencija.

„Kod prevencije uvek treba prvo da radimo sa odraslima zato što su oni ti koji rade sa decom. Ako su odrasli uzrok problema onda od njih treba da krenemo“.

Kuzmanović je navela da su jedni od glavnih uzročnika školskog nasilja zapravo problematična porodica i loš sistem vrednosti u društvu“.

„Kada je jedan fenomen određen brojnim faktorima, onda otklanjanjem jednog ili dva faktora, vi ne možete da očekujete da ćete rešiti ovaj problem“, zaključila je Kuzmanović.