Utisak nedelje: Mađarska kompanija koja je radila nadzor u Novom Sadu, radiće to i za Nacionalni stadion

On je istakao da će taj projekat rekonstrukcije stanice u Novom Sadu „isterati na videlo jednu hobotnicu – preduzeća koja su u našoj zemlji duboko u građevinskim poslovima državnog tipa“.

„Idite u Temerinsku 76 (u Novom Sadu, gde je sedište ove firme). Firma, koja je prometovala 75 miliona sa Srbijom, imala bi para da sagradi neku kuću. Ovo je neka prizemna kuća, prizemnica, neko dvorište koje uopšte ne odaje međunaordnu firmu“, rekao je Maldini u „Utisku nedelje“, prenosi Nova.rs.

„Ova firma će raditi nadzor i za Nacionalni stadion i za to uzeti 14 miliona evra, kao i nadzor za prugu koja će da ide do Nacionalnog stadiona i to za 9 miliona evra. Za rekonstrukciju pruge je ova firma uzela 40 miliona evra“, dodao je on.

Maldini je istakao da projekat rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu demantuje tvrdnje kako nadstrešnica nije bila predmet projektovanja.

„Nadstrešnica je bila predmet projektovanja i uzeta je u obzir prilikom arhitektonskog projektovanja, isto tako je opterećena po projektu… Neodgovorno je isti dan dati jednu takvu izjavu i uputiti istragu na određen pravac rečima da nešto nismo radili. Naravno da postoje papiri koji demantuju sve to, ostalo možemo govoriti o nesposobnosti svih njih u tom lancu“, rekao je on.

Maldini je istakao kako će ovaj projekat rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu „isterati na videlo jednu hobotnicu“.

„Radi se o preduzećima koja su duboko u građevinskim poslovima državnog tipa u Srbiji. Radi se o firmama za koje mislimo da su inostrane, ali su zapravo franšize. To su pojedinci odavde koji su kupili licencu za franšizu da bi dobili listu referenci kako bi radili pod maskama i zaključivali poslove direktnom pogodbom sa državom“, izjavio je Maldini.

On je ocenio i kao „frapantno“ to da „renomirana međunarodno poznata projektantska kuća radi projekat rekonstrukcije objekta (Železničke stanice u Novom Sadu), a da nema izvorni projekat tog objekta“.

„Ti projekti se čuvaju u arhivima i to treba neko da pronađe, ako je nekog mrzelo to da radi, onda su mogli da daju nekom drugom… Ako nema izvornog projekta onda se ne ulazi u taj projekat… Njima (građevinskim inženjerima) se srušila kuća u 21. veku, to je nešto nezamislivo“, istakao je on.

Maldini je upozorio da u Srbiji politika „kroji“ građevinsku industriju, arhitekturu i izglede naših gradova.

„Onaj ko požuruje nekog ko radi sa ‘Imaš operaciju srca i moraš da je završiš za 15 minuta, jer ja posle idem na tenis’, zato imamo mrtve i zato im se ruše kuće, a oni to plaćaju novcem ovog naroda bez ikakve transparentnosti“, ocenio je on.

Ana Ferik-Ivanovič iz Društva arhitekata Novog Sada, istakla je u „Utisku nedelje“ da je pitanje zašto je neko dozvolio da se koristi zgrada Železničke stanice u Novom Sadu bez upotrebne dozvole.

„Mi nemamo upotrebnu dozvolu i pitanje je zašto je neko dozvolio da ljudi uopšte priđu tom objektu“, izjavila je ona.

Ona je dodala da „upotrebne dozvole moraju biti najvažnije“.

Ferik-Ivanovič je ocenila da smo „pali na nekoliko testova“.

„Iskustvo nas uči da se mnogo toga loše radi po gradovima i baš zbog pritiska investitora i politike“, rekla je ona.

Ona je pozvala kolege da ne pokleknu pod takvim pitiscima.

„Da se udružimo svi zajedno i kažemo da to nećemo da potpišemo… Mnoge stvari su prošle, a da nisu ni proverene“, dodala je ona.

Upitana da li je moguće da je neko bez licence potpisivao nešto u slučaju Železničke stanice u Novom Sadu, Ferik-Ivanovič je istakla da je „nemoguće da je neko bez licence nešto potpisivao“ i dodala da se svi „potpisuju svojom ‘ličnom kartom’“.

„Sve je to lako proverljivo, ali je problem da li su se vodili dnevnici ili ko je rekao da mora taj materijal, to se mora proveriti“, navela je ona.

„Cela ova stvar je išla jako jednosmernim putem da se to što pre otvori i ispromoviše bez toga da smo sačekali šta struka kaže i da li je taj objekat spreman za upotrebu“, zaključila je Ferik-Ivanovič.

Goran Vojvodić, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, istakao je govoreći o dozvoli da sama reč „upotrebna“ kaže da se objekat ne može koristiti bez nje.

„Objekat se ne može koristiti dok neko ne kaže da je on za upotrebu“, rekao je Vojvodić u „Utisku nedelje“.

Ocenio je kako u ovom slučaju urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu imamo „klasični trijumvirat“.

„Imamo praktično nestručnost pojedinaca, a tu su izvođači i nadzor, imamo neznanje predstavnika države i na kraju imamo sistem koji svojom korumpiranošću to sve podržava i onda imamo rezultat koji smo dobili“, izjavio je Vojvodić.

Vojvodić je naveo da je „naš sistem utemeljen“, ali da je problem „što se ne implementira sve što u njemu postoji“.

Govoreći o izjavi Maldinija o tome da projektantska kuća nije imala izvorni projekat, Vojvodić je naveo da postoje situacije gde ne postoje orginalni projekti.

„To je sasvim moguće. Postoje i arhivski projekti i činjenično stanje koje je potpuno drugačije“, rekao je on.

Vojvodić je istakao da se procedura dobijanja licenci mora pooštriti.

„Jako su bitni način i uslovi pod kojima se dobijaju licence. Važno je uvesti restriktivnu kaznenu politiku i treća stvar je konstantna edukacija“, istakao je on.

Ivan Ignjatović, vanredni profesor Građevinskog fakulteta Beogradskog univerziteta, istakao je da nemoguće utvrditi tačne uzroke pada ili urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici bez uvida u kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju, bez uvida na licu mesta i bez rezultata testiranja materijala.

„U ovim trenucima time raspolaže komisija veštaka, a svi mi možemo na stručan, manje stručan ili nestručan način da komentarišemo delove dokumentacije ili foto dokumentacije“, rekao je on.

On je dodao da je problem što nemamo adekvatne informacije.

Sistem odgovornosti je definisan Zakonom o planiranju i izgradnji i jasno se zna ko šta sme da potpiše, istakao je on.

„Nažalost, vrlo često imamo slučaj izlaženja iz domena svojih nadležnosti i da neko potpisuje sa neadekvatnim licencama, a najčešći razlog za tako nešto je brzina“, rekao je Ignjatović.

On je istakao da u slučaju da „nije bilo arhivskog projekta, da je onda bilo potrebno da se izađe na teren i upozna sa statikom, kao i da se odrade odgovarajuće analize i da se utvrdi u kakvom je stanju pomenuta konstrukcija u Novom Sadu“.

Ignjatović je istakao da je u ovom slučaju „sistem zakazao na više mesta“.

„Nemoguće je da je jedan čovek odgovoran za ovo. To je sistemska stvar, moralo bi da se ispostavi da je mnogo ljudi u lancu odgovornosti krivo“, zaključio je on.