„Vlast aktivno radi protiv obrazovanja, svi akteri u školi nesrećni“: Utisak nedelje o prosveti

„Oni nas ne vide. Mi smo njima nebitni, koriste nas kao deo scenografije“, ocena je Snežane Romandić Petrović u večerašnjem „Utisku nedelje“ na TV Nova.

Ona je istakla da škole danas više nisu iste kao škole od pre 15 godina, te su potrebe dece drugačije, a sami nastavnici imaju probleme koje nisu imali pre 15-20 godina.

Romandić Petrović je ocenila kako su u našim školama „svi akteri nesrećni“.

„Nesrećna su deca, nesrećni su nastavnici, pa su samim tim nesrećni i roditelji“, rekla je ona i dodala da je Vladi Srbije „potpuno nebitno šta se dešava u školama“.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će u prosveti povećanje plata biti 50 odsto veće nego za sve ostale, Romandić Petrović kaže da je to u ovom trenutku nula, te je kritikovala vlast zbog toga što nije održala obećanje dato prošle godine pre izbora.

„Trenutno 50 posto od ništa je ništa. To je ono što je ponuda… Mi znamo koliko je 50 posto od nula u ovom trenutku i znamo šta znači neodržati obećanje“, dodala je ona.

Kada se govori o ocenjivanju, Snežana Romandić Petrović ističe da ovakav sistem ocenjivanja kakav sada postoji ne odgovara realnom stanju, te da je „očito potreban državi i našim ljudima da se negde mere“.

Ona je poručila i da prosvetni radnici traže da se nasilje nad njima tretira kao napad na službeno lice i to u formi kakav već postoji za advokate.

„Vlast ne samo da ne voli školstvo, već aktivno radi protiv obrazovanja“

Za Jelenu Teodorović, profesorku Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, problem stanja u obrazovanju je višeslojan.

Mi moramo da radimo na mnogo frontova, poručila je ona.

„Počeli su da se dižu glasovi i moramo da ih pojačamo još više. Ljudi moraju da shvate šta se dešava“, izjavila je Teodorović u emisiji „Utisak nedelje“.

Na pitanje da li vlast voli obrazovanje, Teodorović je ocenila da smo došli u poziciju da vlast „ne samo da ne voli školstvo, već dan aktivno radi protiv obrazovanja“, što pokazuje koliko se ulaže u isto.

„Kao da neko aktivno mrzi (obrazovanje), vi imate da se izdvaja tri i nešto posto za obrazovanje“, istakla je ona.

Ona je upozorila i na brojne probleme u samom školskom sistemu, kao što su finansiranje i nastavna sredstva.

„Redovno imamo to da u junu i septembru ne može da se diše u učionicama, jer naše škole nemaju klime, a nastavnici negde ne mogu ni da iskopiraju papire“, navela je ona i upitala koliko lokalnih samouprava uplaćuje iznose školama koje su dužne da uplate.

„Mi moramo da osvestimo ljude u ovoj državi da mnoge stvari ne funkcionišu. Ima stvari koje mogu da se reše novcem, ali ima i mnogih stvari koje mogu da se reše bez novca“, dodala je ona.

Ona je poručila da moramo biti svesni „da smo na ivici provalije“ i dodala da „vidi tri načina“ kako bi ovo moglo da se reši.

„Prva stvar je to da se vlast jednog jutra probudi i napravi zaokret za 180 stepeni. Druga stvar je da ako se već svima (deci, roditeljima i nastavnicima) ne sviđa ovo obrazovanje, a vlast podržava takvo obrazovanje, onda je logično šta želimo da radimo na sledećim izborima, mi moramo da smenimo tu vlast“, rekla je ona i dodala da je treći način da se „napravi jedan široki front nezadovoljnih roditelja, pedagoga, nastavnika i direktora i da taj front bude glasan“.

„Mi kao da smo već 20 godina parkirali obrazovanje na nekom slepom koloseku“

Mi se od 2012. godine bavimo temama u prosveti kao što su plata, egzistencija ili nasilje, dok smo se pre toga bavili temama kao što su obrazovni programi, ukazao je profesor psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal.

„Mi kao da smo već 20 godina parkirali obrazovanje na neki slepi kolosek i naivno verujemo da će problem ostati na istom mestu gde je bio pre 20 godina. Danas su teme kako da nastavnici i učenici prežive školu i kako da nastavnici dostojanstveno žive od svoje plate… Mi se bavimo problemima koji uopšte ne bi smeli da postoje u obrazovanju. Mi smo odavno propustili da se probudimo, pogledajte čak i one tragedije 3. i 4. maja, mi kao da smo anestezirani. Mi smo videli posle 3. maja da se stvari ubrzavaju“, rekao je on u „Utisku nedelje“.

Baucal je naveo da su izdvajanja za obrazovanje do 2012. godine bila i četiri posto BDP-a, dok se od te godine taj iznos stalno smanjuje.

„Čak smo sada ispod 3,5 odsto i najniži smo u Evropi. Dovoljno je da vidimo da se sve manje ulaže, te je ne vidim da mi kao društvo uopšte računamo na obrazovanje. Meni deluje, kad gledamo to ulaganje, da je naša ideja da mi zapravo ne moramo da imamo dobro obrazovane buduće generacije i da je očigledno da je neka naša nada u perspektivi to da ćemo, ono što se kaže, motati kablove. Ja ne razumem kako jedno društvo može da veruje u jedan takav projekat budućnosti. Takvi poslovi su vrlo neizvesni i nisko plaćeni. Meni se sve to čini kao da srljamo u autobusu niz neku nizbrdicu već prilično dugo, a u tom autobusu je budućnost naše dece“, poručio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Za Baucala je osnovni problem kako „vratiti život u škole“.

„Postoje stvari za koje ne treba mnogo novca, ako bi na primer škola nastavnici, roditelji i učenici mogli da biraju osobu koja će da ih vodi i da bude direktor škole, kao neko ko je centar te zajednice, takve škole su potpuno drugačije“, rekao je on.

Za aktuelnu ministarku prosvete Slavicu Đukić Dejanović, Baucal je naveo da ne misli da ona ima kapacitete da nešto može da uradi, odnosno da nema resurse, a da je Vlada Srbije „nezainteresovana“ za obrazovanje.