Utočište za odbačene od društva i države

Odbačen od društva, potpuno sam, bez sredstava za život, Dalibor odlučuje da poseti bolesnu majku u Vladičinom Hanu. Mislio je da će nastaviti život kao koristan član društva. Pokušava da se zaposli, jer nema nikakvih prihoda. Ali kao bivši osuđenik nije uspeo da pronađe posao. Potražio je pomoć u Centru za socijalni rad u Vladičinom Hanu, gde je dobio jednokratnu pomoć u iznosu od 5.000 dinara za izradu ličnih dokumenata.

Pošto i dalje nema nikakvih primanja, Dalibor podnosi zahtev za socijalnu pomoć, što mu Centar odobrava. Međutim, posle više od mesec dana čekanja, pomoć nije stigla. Ispostavilo se da je Centar za socijalni rad pogrešio njegov matični broj, te da mu ne mogu pomoći.

Očajni Dalibor počinje da zove i kuca na sva vrata. Pokušava da dođe do nadležnih ministarstava… Konačno mu iz Ministarstva finansija odgovaraju da nisu dobili rešenje o njegovoj socijalnoj pomoći iz Centra za socijalni rad u Vladičinom Hanu. Kontaktirao je i potpredsednika opštine Vladičin Han, koji mu je obećao 30.000 dinara za renoviranje stare kuće, koja nema ni struju ni kupatilo. Dobio je 10.000 dinara.

Zbog svega što mu se desilo, zbog birokratije i lažnih obećanja, Dalibor se odlučuje na štrajk ispred opštine i Centra za socijalni rad u Vladičinom Hanu. Niko mu se nije obratio.

Priču o Daliboru je naša redakcija saznala od osnivača i predsednika Udruženja za postpenalni prihvat i rehabilitaciju osuđenih lica „Novi početak“ Ivana Mitića Meze, koji je Daliboru pružio pomoć, toplo utočište, hranu i što je najvažnije – zaposlenje.

– Dalibor je pre nekoliko dana došao kod nas u Udruženje. Pružili smo mu priliku za novi početak u životu, koji je on uzaludnim pokušajima pokušavao da dobije od institucija naše države. Svi su ostali slepi i gluvi na njegove vapaje za pomoć. Nisu imali razumevanja za Daliborovu sudbinu – priča za naš list Ivan Mitić.

Kako objašnjava, bivši osuđenici ne treba da se po izlasku iz zatvora tretiraju kao osuđenici, jer su, kao Dalibor, odužili dug državi za svoje greške iz mladosti.

– Dalibor je strpljivo čekao na svoj novi početak, ne počinivši nijedno krivično delo, niti je pomišljao da to učini – ukazuje Mitić, čije udruženje pruža upravo novi početak bivšim osuđenicima.

– I bez podrške institucija našem udruženju, borićemo se, uz pomoć naših prijatelja – malih i srednjih preduzeća, kao i pojedinaca – da u ovom teškom vremenu zbog pandemije izazvane virusom korona, istrajemo i pomognemo koliko možemo svima, jer su i bivša osuđena lica građani ove zemlje, i ne trebaju biti tretirani kao građani četvrtog reda, već treba da imaju pravo na slobodu i život – ističe Mitić za Danas.

Poseban akcenat Udruženja „Novi početak“ biće postpenalno zbrinjavanje bivših osuđenica, s obzirom na to da one spadaju u posebno osetljivu grupu osuđenih lica.

Inače, Udruženje „Novi početak“ osnovano je 1. jula ove godine kao ogranak Udruženja izbeglih, prognanih i ugroženih lica Srbije, koje postoji još od 1993. godine, a u cilju oživljavanja ideje o reintegraciji i resocijalizaciji marginalnih grupa – u ovom slučaju bivših osuđenika i osuđenica.

Sa klupe u parku u novi početak

Udruženje „Novi početak“ prihvatilo je devojku koja je morala da napusti Zavod za vaspitanje dece i omladine „Vasa Stajić“ u Beogradu jer je napunila 18 godina. Ona ima bronhitis, a zbog spavanja na klupi u parku, razbolela se i dobila upalu pluća. „Sada je pod našim nadzorom i uspešno se oporavlja. Sramota je što je izbačena iako joj je istekla vaspitna mera“, kaže za naš list Ivan Mitić, osnivač i predsednik Udruženja „Novi početak“.