Ukupan broj postupaka za nasilje u porodici, pokrenutih pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u 2014. godini, je 138, što je gotovo tri puta više u odnosu na prethodnu godinu. Ovakvi podaci ne moraju nužno da ukazuju na porast nasilja, već mogu da govore i o porastu svesti kod onih koji to nasilje trpe.
Kako je navedeno tokom radionice na ovu temu u Osnovnom sudu u Novom Sadu, veliki udeo u kreiranju slike ovog fenomena u javnosti imaju mediji.
– U izveštavanju medija često su prisutni odsustvo empatije sa onim koji trpi nasilje, potom rodni stereotipi, ali i odsustvo medijske etike, što se može videti u senzacionalističkim naslovima tablioda, kao i u tzv. „sadizmu jezika“ – navela je sutkinja Apelacionog suda Olivera Pejak Prokeš.
Prema rečima sutkinje Osnovnog suda u Novom Sadu Jadranke Buljević, ako novinari nemaju dovoljan stepen edukacije, mnogi problemi oko nas mogu se posmatrati populistički, što nije dobar pristup u rešavanju istih.
– Značaj ove radionice je da se mediji bliže upoznaju o pravnom aspektu, kako bi se javnost tačno informisala. Ako novinari nisu edukovani, problemi se često gledaju populistički, a ne kao životna činjenica i veliki problem. Sud se protiv nasilja bori postupcima i izricanjem adekvatnih sankcija. Ali isto su bitni i metodi lečenja, jer izricanje sankcije nije dovoljno. Najviše posla je na centru za socijalni rad i na policiji – istakla je ona pohvalivši priručnik za medije „Nasilje u porodici“, koji su napravili organizatori radionice, Osnovni sud u Novom Sadu i Centar za socijalni rad, uz podršku USAID-a.
– Vodič za medije je koristan da bi se upotrebljavali i koristili adekvatni termini i napravila razlika između njih, kao npr „optužen“ i „osuđen“. Ako novinari nisu upoznati sa terminologijom, oni ponekad unapred donose netačne pravne zaključke u fazama postupka – zaključila je Jadranka Buljević.
Prema podacima novosadskog Centra za socijalni rad, 85 odsto žrtava nasilja u porodici su žene, dok je 94 odsto počinilaca muškog pola. Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće Nada Padejski Šekerović kaže za Danas da se ovom kompleksnom fenomenu mora pristupati multisektorski.
– Veoma je važno da u slučaju nasilja reagujemo svi zajedno. Ova radionica namenjena je psihološkim i pravnim aspektima tog nasilja. Centar za socijalni rad ima primarnu ulogu za zaštitu onih koji su izloženi nasilju, on raspolaže Sigurnom ženskom kućom kao specijalizovanim prihvatilištem za smeštaj žena i dece žrtava nasilja u porodici, gde se pružaju svi oblici zaštite. Ona je počela sa radom 2006. godine, i za ovih osam godina zabeležen je značajni napredak, koji je sporiji u odnosu na druge evropske zemlje. Prva sigurna kuća za žene otvorena 1971. godine u Londonu. Postupak je dugotrajan i kompleksan, ali je važno ne odustajati – kazala je za Danas Padejski Šekerović.
Posledice nasilja nad ženama mogu biti medicinske, socio-ekonomske, pravne i psihološke, a poruka sa radionice govori da se tišina o nasilju mora prekinuti. Koliko je stadijum u rešavanju ovog problema u Evropi napredniji nego u Srbiji, govori primer iz francuskog zakonodavstva, gde je uveden pojam „sindrom tučene žene“(slično PTSP-u, prim. aut), koji oslobađa ženu koja ubije onoga čije dokazano nasilje trpi.
Neophodna nulta tolerancija
– Što se zakonskog okvira tiče, on je adekvatan, ali je pitanje njegove primene, što je izuzetno važno. Bitno je imati nultu tolerancije na nasilje – kazala je Nada Padejski Šekerović, koja rukovodi Sigurnom ženskom kućom.
Bliži srodnici da svedoče o nasilju
Sutkinja Osnovnog suda u Novom Sadu Jadranka Buljević navela je da se sudovi protiv nasilja nad ženama bore primenom strategije Pokrajinske skupštine, ali i zalaganjem za primenu Istanbulske konvencije i dodaje da bi zakonodavstvo moralo da bude promenjeno u primerima gde su bliži srodnici oslobođeni svedočenja u slučajevima porodičnog nasilja, a sve to zbog lakše dokazivosti nasilja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
