Zbog čega treba da pratimo UV indeks zračenja?

Interesovali smo se više nego ikad za upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda, strepeći od toga koji deo Srbije će biti pogođen nevremenom.

Međutim, lekari, naročito leti, posebno savetuju da treba pratiti i prognozu o indeksu UV zračenja, kako bismo se adekvatno zaštitili i izbegli sve moguće negativne efekte koje bi ono moglo da izazove.

Prema upozorenju meteorologa, danas i sutra u Srbiji se proznoziraju visoke temperature. Maksimalna temperatura u većini mesta u ponedeljak (24.07.) biće od 34 do 37 stepena Celzijusova, dok će u utorak u centralnoj i južnoj Srbiji biti još toplije – od 37 do 40 stepeni.

Kada je u pitanju prognoza UV indeksa, cela Srbija u ponedeljak biće u crvenom, što znači da nas očekuju vrlo visoke vrednosti UV zračenja (od 8 do 10), najviše na Kopaoniku, Peći i Prizrenu 10. U utorak će vrednosti UV zračenja biti nešto niže, od 4 do 9, a u sredu još niže, od 2 do 8.

Iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ objašnjavaju da je reč o ultravioletnom zračenju i poručuju da sunčanje u umerenim količinama predstavlja izvor zdravlja jer jača odbrambene snage organizma i povećava količinu kalcijuma u krvi i kostima stvaranjem vitamina D, koji je od značaja za čvrstinu kostiju, ali preterano izlaganje suncu može da bude štetno.

„Osim sunčanice i toplotnog udara, prekomerno izlaganje sunčevim zracima nosi i određeni rizik po zdravlje tako što oštećuje kožu, oči i imuni sistem. Može doći do katarakte odnosno zamućenja očnog sočiva koje dovodi do smanjenja vida i eventualnog slepila. Izaziva, takođe, opekotine i alergijske promene na koži od crvenila do bolnih plikova. Prekomerno izlaganje suncu dovodi i do raka kože. Postoji više različitih tipova raka od kojih je najmaligniji maligni melanom kože“, naglašavaju iz Instituta Batut.

U mnogim zemljama zdravstveni problemi povezani sa UV zračenjem su u porastu, naročito rak kože, a povećana izloženost UV zracima u tome svakako ima značajnu ulogu.

„U Srbiji u 2020. godini od malignih tumora kože obolele su 2.533 osobe oba pola, a umrlo je 205. Za razliku od drugih malignih tumora kože, maligni melanom je redak tumor u obolevanju, ali zbog svojih karakteristika odgovoran je za veliku većinu smrtnih ishoda od raka“, navode iz Batuta.

Savetuju da je jako važno da se informišemo o indeksu UV zračenja i da se u skladu sa tim i ponašamo.

Vrednosti UV indeksa kreću se od nula do jedanaest i više. Ekstremne vrednosti zračenja su kada je indeks UV 11 i više i tada se ne preporučuje izlazak napolje. Zaštita od sunca nije neophodna kada su vrednosti UV zraka 1 ili 2, osim ako se ne planira duži boravak napolju.

O vrednostima UV indeksa građani mogu da se informišu i na web portalu www.beoeko.com gde se mogu videti i detaljne preporuke za ponašanje.

„UV indeks je mera UV zračenja. Što je UV indeks veći, veći je i rizik od oštećenja kože i očiju. Kada se prognozira UV indeks nivoa 3 ili više, neophodno je preduzeti mere predostrožnosti u pogledu zaštite od sunca. Izbegavati boravak na suncu u vreme kada su UV zraci najjači, znači u periodu od 10 do 17 časova. Ukoliko volite da se sunčate, najbezbednije je da to činite u ranim jutarnjim satima i pred zalazak sunca kada su sunčevi zraci kosi i kada je opasnost od oštećenja kože manja. Pravilo koje može biti od koristi glasi: „Gledaj svoju senku – kada je senka kratka, potraži hladovinu!““, poručuju iz Batuta.

Za tropske dane, kada je u pitanju garderoba, savetuju šešire sa širokim obodom, laganu odeću od prirodnih materijala svetlih boja, kao i naočare za sunce sa UVA i UVB filterom, koje značajno smanjuju mogućnost oštećenja očiju. Napominju i da, recimo, mokra majica pruža značajno manju zaštitu od UV zraka.

„Deca su posebno osetljiva na UV zračenje i često provode mnogo više vremena napolju nego odrasli. Najveći deo sveukupne izloženosti UV zracima akumulira se u detinjstvu kada je i najveći rizik od nastanka opekotina na suncu. Izlaganje suncu u detinjstvu značajno doprinosi nastanku raka kože kasnije u životu. Zato bi roditelji trebalo posebno da povedu računa o zaštiti dece od UV zračenja. Novorođenčad i mala deca do treće godine života treba uvek da budu u hladu”, ističu iz Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“.

I u publikaciji „Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“ koja je objavljena prošle godine lekari Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd pišu, između ostalog, i o ultravioletnom (UV) zračenju i opekotinama koje mogu da nastanu od sunca.

Specijalista socijalne medicine iz Centra za promociju zdravlja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Marija Marković govori za Danas o tome šta znači kada se kaže da „koža pamti“ i koliko dugo ljudi treba da budu izloženi suncu da bi dovelo do negativnih posledica.

„Crvenilo i opekotine su najčešće akutne posledice direktnog izlaganja sunčevim zracima. Nezaštićena koža izložena jakom suncu može izgoreti u roku od 15 minuta! Oštećenja na koži izazvana štetnim sunčevim zracima mogu postati u potpunosti vidljiva tek nakon dvanaest časova od izlaganja – koža koja je u toku dana „malo porumenela“ već narednog jutra može izgledati „potpuno opečeno““, navodi sagovornica Danasa.

Ona ističe da UV zračenje ima tzv. „kumulativni efekat“, te da se prekomerno izlaganje suncu i prisustvo crvenila i opekotina od sunca u mlađem uzrastu može jako štetno odraziti na zdravlje kože u kasnijem životu.

„Osim trenutnog bola koji izazivaju, one mogu, dovesti i do dugoročnih posledica kao što su pege od sunca, naboranost i prevremeno starenje kože, a najteža posledica dugotrajnog i prekomernog izlaganja suncu jeste rak kože. Kada i koje će se dugoročne posledice javiti individualna je stvar ali činjenica je da su one sve učestalije i da je najbolje potruditi se da do njih ne dođe adekvatnim merama zaštite od sunca od najranijeg životnog doba“, naglašava dr Marković.

Kako birati zaštitnu kremu za sunčanje

Lekari savetuju da zaštitni faktor treba birati na osnovu fototipa kože i jačine zračenja sunca u zavisnosti od mesta boravka (more, planina i sl. ). Postoji šest fototipa kože, a u ilustraciji ispod pogledajte šta je karakteristično za svaki od njih.

Zaštita koju pružaju preparati za sunčanje je naznačena na ambalaži oznakom SPF i brojem, koji bi trebalo da bude veći od 15 za odrasle i 30 za decu, a osobe izrazite osetljivosti na sunce bi trebalo da koriste one sa oznakom SPF 50+. Preporučuje se da uvek treba birati preparate širokog spektra, koji imaju i UVA i UVB filter.

„Zaštita ovim preparatima je adekvatna samo ako su naneti u dovoljnoj količini, što znači dva miligrama na kvadratni centimetar kože ili šest kafenih kašičica na telo prosečne odrasle osobe. Ne preporučuju se deci mlađoj od šest meseci“, navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i dodaju da kreme za sunčanje treba nanosisti na sve delove tela koji se izlažu suncu, pola sata pre izlaska na sunce, ali i na svaka dva sata kada ste na suncu.

Preporuka je da se zaštitne kreme nanose češće ukoliko je vreme vetrovito, posle obilnog znojenja, boravka u vodi ili brisanja peškirom, jer i vodootporni preparati posle izlaska iz vode i brisanja peškirom gube svoj zaštitni efekat.

Govoreći o teorijama koje vladaju o preparatima za sunčanje, dr Marija Marković kaže da ispitivanja nisu dokazala da upotreba kreme za sunčanje dovodi do nedostatka vitamina D.

„Treba imati u vidu da većini ljudi kratkotrajno izlaganje suncu omogućava da proizvedu dovoljne količine vitamina D, tako da nema potrebe prekomerno se izlagati suncu i rizikovati nastanak opekotina. Višak stvorenog vitamina D će se svakako razgraditi – tako da dodatni boravak na suncu neće imati efekta“, zaključuje dr Marković.

Koja podloga najviše reflektuje UV zrake

Vrsta podloge na kojoj se nalazimo – mnoge površine reflektuju UV zračenje i doprinose povećanju jačine UV zraka. Trava, zemlja i voda reflektuju manje od 10% UV zračenja, dok pesak reflektuje 15%, a morska pena oko 25%. Sneg je posebno dobar reflektor i gotovo udvostručuje izloženost osobe UV zračenju, dok led može reflektovati i do čitavih 80% sun čevih zraka.