Uvek na prvoj liniji odbrane

Kakve je sve izazovne zadatke pandemija postavila upravo pred lekare opšte medicine, razgovaramo sa Prim dr Draganom Trifunović Balanović, koja više od decenije uspešno rukovodi Domom zdravlja Zvezdara.

– Od početne pozicije koja se činila kao mat pozicija, polako smo, povlačeći dobre poteze, slušajući ljude sa terena i prateći instrukcije i protokole Batuta i Ministarstva Zdravlja, preuzimali ne samo kovid pacijente, već i odvajali zdrave od potencijalno inficiranih, brinuli u isto vreme o trudnicama, deci i broj- nim naglo otpuštenim ne kovid pacijentima iz bolnica koje su urgentno pretvarane u kovid bolnice. Sestre i lekari su preko noći postajali hrabri borci, noseći se u skafanderima sa nepoznatom bolešću. Bio je izazov da se oprema nabavi da se primeni na adekvatan način,da se brzo nauče brojne novine u potpuno vanrednim uslovima. Niko se nije povlačio, niko nije otvarao bolovanje. Mladi sa specijalizacije su pomagali svojim kolegama i svi smo funkcionisali kao jedan – sa ponosom priča naša sagovornica.

I u najtežim fazama pandemije svaki pacijent je dobio potrebnu uslugu.

– Nismo vraćali pacijenta, nismo pitali kom domu zdravlja pripada, ima li knjižicu ili ne. Lečili smo povrede, ujede pasa, insekata, zbrinjavali povređene, ako je bilo potrebno i porađali, obilazili novorođene bebe, obilazili osobe na kućnom lečenju u terminalnom stadijumu bolesti, trudili se da učinimo sve što je u našoj moći da nemoguće uslove učinimo normalnijim za sve naše pacijente.

A koliko je znanja potrebno da bi jedan lekar mogao sve navedeno da uradi?

– Specijalizacija Opšte medicine traje četiri godine i morate da znate sve. Za tri minuta morate da postavite radnu dijagnozu, da znate da li će pacijent koji se drži za grudi umreti, ili ima gorušicu ili je u pitanju samo napad panike. I sve to sa jako malo dijagnostičkih mogućnosti. U bolnici imate ceo tim konsultanata, moćnu dijagnostiku, u određenoj meri već istrijažiranog pacijenta. Otuda je specijalizacija Opšte medicine izazovna, teška, odgovorna, a opet tako malo priznata u društvu. I upravo nas najteže situacije poput ove, podsete na to koliko zna i vredi lekar Opšte medicine.

Primarijus dr Dragana Trifunović Balanović, nije samo uspešan lekar i rukovodilac Doma zdravlja Zvezdara, već i mentor i predavač na fakultetu kako na dodiplomskoj, tako i poslediplomskoj nastavi.

– Uvek kažem svojim studentima, ako ste izabrali da budete lekari uvek morate imati vremena za pacijenta. Izgovor “nisam imao vremena” ne sme da bude izgovor za ljudski život. Posebno je veliki izazov utvrditi faktor rizika kod prividno zdravog čoveka, kada još nije došlo do manifestacije simptoma bolesti. Dakle, uhvatiti bolest u najranijoj fazi dok se još nije ispoljila na kliničkom horizontu. Ta vrsta prevencije je baš nama, lekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti dostupna i jako važan segment rada jer možemo reagovati na vreme, edukovati pacijente kako da se ponašaju, šta da jedu, kojom vrstom fizičke aktivnosti da se bave, šta da urade od dodatnih pregleda kako bi bolest sprečili ili odložili pojavu komplikacija.

I na kraju koliko joj je pandemija otežala ulogu direktora doma zdravlja Zvezdara?

– Lako je biti prvi medju jednakima. Važno je slušati svoje saradnike. Izazov je bio zaštititi pacijente, zaštititi zaposlene, raspodeliti pravilno da svi budu ravnomerno opterećeni. Nikada se niko nije požalio, Da li je moglo bolje, uvek može bolje, ali sam ja jako ponosna na svoje zdravstvene radnike, na njihove odluke, na stručnost, na posvećenost poslu i želim da im kažem veliko hvala. Ne možeš biti dobar doktor, ako nisi dobar čovek. Ako volite ljude volite i svoje pacijente, a oni to osećaju, pa iako su ponekada ljuti na nas, znaju dobro da smo mi uvek tu za njih – poručuje Prim dr Dragana Trifunović Balanović.