Uvesti znakovni jezik u obrazovni sistem

Skup je otvorila Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i tom prilikom osnažila građane da prijave diskriminaciju, jer time ne pomažu samo sebi, nego i velikom broju drugih ljudi koji se suočavaju sa sličnim ili istim životnim situacijama. 

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost je održala uvodno predavanje na temu pristupačnih komunikacija i ukazala na značaj socijalnog pristupa koji prepoznaje široku raznolikost funkcionalnih potreba i preporuku sistemskog pristupa komunikacijama kroz univerzalni dizajn, čime se omogućava pristupačnost usluga, informacija, obrazovanja, robe i arhitektonska pristupačnost svim ljudima bez diskriminacije.

Marta Varju, glavna urednica dnevnih novina na mađarskom jeziku “Magyar Szó” izrazila je spremnost za unapređenjem pristupačnosti informacija u mediju na manjinskom jeziku koji uređuje. Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja je upozorila da u društvu i dalje postoji odvojenost osoba sa invaliditetom i osoba bez ikakvog fzičkog ili mentalnog oštećenja i da je odsustvo saosećanja jednih prema drugima u velikoj meri prisutno i takođe izrazila spremnost za uključenjem u aktivnosti koje platforma koja se bavi pristupačnim komunikacijama namerava da se bavi.

Anđelka Ružin, sekretarka Saveza slepih i slabovidih Vojvodine je predstavila značaj Saveza koji postoji već 70 godina i istakla značaj sistemskog pristupa kada je reč o stabilnom finansiranju ovog udruženja građana. Veoma je značajno da u Strategiji o informisanju informisanje slepih i slabovidih ljudi bude ravnopravno uključeno. Iskazana je potreba za rehabilitacionim centrima koji će pripremati osobe kojima je tokom života oštećen vid da im se pomogne u savladavanju novih životnih okolnosti.

Jadranka Raletić, predstavnica Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine, udruženja koje u kontinuitetu radi preko 70 godina, kroz svoje izlaganje je iznela informaciju da je brojnost populacije u Vojvodini sa nekim stepenom oštećenja sluha oko 30.000 i konstatovano je da samo RTV Vojvodine i RTV Bečej imaju vesti i na znakovnom jeziku.

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021 se složila da podizanje svesti može da se dostigne samo sistemskim rešenjima i poručila da grad Novi Sad sa titulom evropske prestonice kulture 2021. godine ima šansu da postane grad bele zastavice, što znači da je apsolutno pristupačan za sve ljude bez diskriminacije.

Nataša Heror, ispred Heror Media Ponta je istakla značaj povezivanja dve društvene grupe: nacionalne zajednice i osobe sa invaliditetom kroz zajednički rad na unapređenju vidljivosti i prisutnosti obe društvene grupe u javnom dijalogu.

Zaključci i preporuke sa ovog skupa su da sistem prepozna znakovni jezik kao maternji jezik i da se znakovni jezik uvede u obrazovni sistem, kao i da je uloga nacionalnih, lokalnih i manjinskih medija kao glavnih aktera u širenju ideje o pristupačnim komunikacija krucijalna, jer su upravo mediji ti koji kroz komunikaciju mogu da omoguće napredak društva u celini.

Pokrovitelj događaja je Uprava za kulturu Grada Novog Sada, podršku je obezbedila Fondacija Novi Sad EPK 2021, sponzor NLB Banka i prijatelji: kompanije Strauss Adriatic i Minaqua