Uvođenje licenci jedan od rešenja za poštovanje autorskih prava na internetu

On je ocenio da korišćenje nečijeg autorskog rada mora biti plaćeno, jer ako ne bude, ta osoba će manje proizvoditi, a naglasio je i da treba obezbediti da rad ne bude korišćen u pogrešne svrhe ili loše interpretiran.

Bjeregord je dodao i da je važno da postoji kolektivno licenciranje i da se nada da će nova direktiva to omogućiti. On je rekao da se pomenulo i pitanje ugrožavanja prava na slobodu izražavanja, ali da ne vidi kako će na nju uticati to što neko mora da plati tuđi rad koji želi da koristi.

Predstavnik Vikimedije Nemačka Dimitar Dimitrov rekao je da će se prema novoj regulativi i za delić teksta, ili samo naslov, plaćati licenca i da smatra da nema nikakvog smisla da se to radi, jer bi to bilo isto „kada biste uzeli jak antibiotik za prehludu“.

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić kazao je da ako bi se onima koji rade u kreativnoj industriji oduzela „intelektualna svojina“, ništa im ne bi ostalo. On je rekao da u Srbiji kreativna industrija zarađuje od 3,4 do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da zapošljava 110.000 ljudi.

Marić je dodao da se prilikom definisanja normi mora uspostaviti ravnoteža između giganata poput Gugla ili Fejsbuka i autorskih udruženja, kao i da je potrebno da se zaštite kreativni ljudi.

Advokat Dragan Marić, predsednik Radne grupe za izradu novog zakona o autorskim pravima u Srbiji, rekao je da direktiva treba da reši goruće pitanje odnosa između internet platformi i autora čiji rad eksploatišu i da je neophodno doneti neka pravila.

Odgovarajući na primedbe fotoreportera, on je naveo da fotografija neće biti pod nekim posebnim sistemom u odnosu na druga autorska dela, ali da će se tražiti da ispuni uslove koji su propisani za sva autorska dela – „da potiče od čoveka“ i da je originalna, a onome kome je potrebno moraće da je plati.

Kada je reč o tekstovima, i deo autorskog dela podjednako je zaštićen kao i delo u celini, objasnio je Marić.

Bjeregord je rekao da u normalnim okolnostima reporter mora biti potpisan ispod svoje fotografije, a onaj ko je koristi mora da bude siguran da ima dozvolu za to, zbog čega smatra da će biti dobro uvođenje licenci. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) dostavilo je materijal u kojem se navodi da su u Srbiji prošle godine zabeležena 102 napada na novinare, od kojih sedam fizičkih, 72 pritiska i 23 verbalne pretnje.

U materijalu se navodi da je i dalje nerešen pokušaj ubistva novinara iz 2007, fizički napadi na dva novinara 2014. i 2015. godine, kao i upad u stan novinarke, neovlašćeno snimanje i ozbiljne pretnje.