Uvođenje predmeta Digitalni svet u škole nije dalo rezultate: Šta je pokazalo istraživanje?

Digitalnog sveta u niže razrede osnovne škole još uvek nije dalo očekivane rezultate.

Istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja o doprinosu izučavanja ovog predmeta razvoju digitalnih kompetencija učenika pokazalo je minimalnu pedagošku dobit od pohađanja nastave Digitalnog sveta.

Ovaj predmet je u obrazovni sistem uveden sukcesivno od školske 2020/21, zamenivši Projektnu nastavu, koja je takođe bila obavezna u mlađim razredima osmoletke, ali se u školama zadržala samo dve školske godine.

Digitalni svet je uveden u cilju razvoja i unapređenja digitalnih kompetencija učenika, a programom nastave i učenja tog predmeta predviđeno je da đaci, tokom 36 časova na godišnjem nivou, steknu odgovarajuća znanja, veštine i stavove koji će im omogućiti bezbednu i pravilnu upotrebu digitalnih uređaja za učenje, komunikaciju i saradnju, kako u školskom, tako i u vanškolskom kontekstu.

U okviru ovog predmeta, učenici bi trebalo da steknu i osnove algoritamskog načina razmišljanja kao neophodan preduslov za sticanje znanja i veština programiranja (tokom starijih razreda osnovne škole i srednje škole), kao i za uspešno snalaženje u svakodnevnim aktivnostima u današnjem duboko digitalizovanom društvu, navodi se u izveštaju Zavoda.

Kako bi se utvrdilo u kojoj meri je nastava Digitalnog sveta opravdala očekivanja Zavod je sproveo dva istraživanja – bazno u okviru koga je neposredno ispitivan nivo digitalne kompetencije učenika četvrtog razreda koji nikada nisu pohađali Digitalni svet i glavno istraživanje u kome je učestvovala prva generacija osnovaca koji su ovaj predmet imali u sva četiri razreda.

I jedni i drugi radili su identičan onlajn test sa zadacima koji su se tematski odnosili na nastavne sadržaje i propisane ishode učenja ovog predmeta.

Sva pitanja su bila „smeštena“ u realne životne situacije, bliske iskustvu učenika, čime je omogućen uvid u to kako se deca koji nikada nisu imala Digitalni svet, ali i ona koji su ga imala, snalaze u situacijama koje odražavaju stvarni svet u kome žive.

Iako je bilo realno očekivati da će postignuća učenika koji su pohađali ovaj obavezan nastavni predmet biti veća, rezultati su pokazali da razlika u znanju dve grupe đaka gotovo da nema.

Učenici koji nisu učili Digitalni svet imali su u proseku 9,33 poena, a oni koji su ga imali 10,33, od mogućih 21 poena.

U baznom istraživanju ukupno postignuće više od polovine učenika (58 odsto) nalazi se u rasponu od sedam do 11 poena. Skoro petina ispitanih učenika osvojila je na testu manje od sedam poena.

Samo pet odsto učenika je osvojilo između 15 i 17 poena.

S druge strane, i u glavnom istraživanju nijedan učenik nije tačno uradio sve zadatke, već je maksimalan broj poena bio 19.

Ukupno postignuće više od polovine učenika (58 odsto) nalazi se u rasponu od devet do 13 poena. Skoro petina ispitanih učenika osvojila je na testu sedam i manje poena, a samo devet procenata između 15 i 17 bodova.

Učenici su u oba istraživanja bili najuspešniji u oblasti Bezbedno korišćenje digitalnih uređaja (prosečan skor 4,23 prema 4,56), što se može dovesti u vezu i sa vanškolskim iskustvima u korišćenju digitalnih uređaja.

Zatim sledi oblast Digitalno društvo (3,13 prema 3,61), dok je postignuće najniže oblasti Algoritamski način razmišljanja (2,02 prema 2,29).

„Rezultati nedvosmisleno ukazuju na minimalnu pedagošku dobit od pohađanja nastave predmeta Digitalni svet. Ovakav nalaz utemeljen je, pre svega, u činjenici da indeks težine zadataka po nastavnim oblastima značajno ne varira, bez obzira na to što su zadaci u testu koncipirani na osnovu propisanih ishoda nastave i učenja Digitalnog sveta. U sve tri testirane oblasti uočeno je da su razlike u vrednosti ovog indeksa u baznom i glavnom istraživanju u neskladu sa očekivanjima koja proizilaze iz uloženih resursa i uvođenja predmeta kao obaveznog za sve učenike“, konstatovano je u izveštaju.

U setu preporuka koje su date u izveštaju istraživači su naveli da je potrebno sprovesti istraživanje o stavovima i konkretnim praksama učitelja o realizaciji nastave ovog predmeta, zatim o stepenu zadovoljstva učenika i njihovih roditelja učenjem i nastavom Digitalnog sveta, te osmisliti nove vidove visokoefikasnih programa stručnog usavršavanja i druge oblike profesionalne podrške nastavnicima razredne nastave posebno iz oblasti algoritamskog načina razmišljanja i programiranja.

Predlaže se i pojačanje stručno-pedagoškog nadzora realizacije predmeta Digitalni svet u okviru školskih uprava, kao i da se u procesu spoljašnjeg vrednovanja rada osnovnih škola neizostavno posećuju časovi Digitalnog sveta.

Potrebno je da se utvrdi koliko su škole opremljene odgovarajućim digitalnim uređajima, ali i koliko su učitelji učestvovali u postojećim obukama za sprovođenje nastave ovog predmeta i koliko su koristili digitalne nastavne materijale koji su im stavljeni na raspolaganje.

U Zavodu kažu da ovo istraživanje treba sagledati kao pravovremenu dijagnostičku metodu koja ima potencijal da osigura brzo definisanje i sprovođenje korektivnih mera koje će doprinetu porastu nivoa učeničkih postignuća.

Nova testiranja se očekuju početkom 2025. godine.