Uvoz piletine na meniju zvaničnika

Zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država započeli su juče u Briselu dvodnevnu debatu o načinima za prevazilaženje birokratskih prepreka i unapređenje ekonomskih odnosa. Uprkos snažnom razvoju ekonomskih giganata kao što je Kina, ekonomske veze Unije i Sjedinjenih Država još uvek su najznačajnije na globalnom nivou.
Iako je obim trgovinske razmene EU i SAD prošle godine iznosio milijardu evra dnevno, preduzeća s obe strane Atlantskog okeana žale se na birokratska ograničenja. Na primer, Evropljani već 11 godina ne jedu američku piletinu zbog uvozne zabrane EU koja uzgajivačima živine u SAD godišnje donosi gubitke od 117 miliona evra. S druge strane, američke restrikcije na uvoz niskonaponskih proizvoda iz EU, proizvođače košta 77,7 miliona evra godišnje.
Kompanije iz EU i SAD plaćaju desetine miliona evra samo da bi se povinovale dvostrukom zakonodavstvu koje se odnosi na zaštitu isporuka od terorističkih napada. Američke investivcije u Irskoj (54 milijarde evra) prevazilaze njihova ukupna ulaganja u Kinu, Rusiju, Brazil i Indiju (47 miliona evra). Investicije EU u SAD dostigle su 2006. godine 840 milijardi evra, što je tri puta više nego sredinom devedesetih godina. Nemačka danas sama više investira u jugoistočne države SAD, nego svih 27 država članica EU u Kini.
Evropa, najveće potrošačko tržište na svetu (500 miliona ljudi), takođe je najprofitabilniji region za američke multinacionalne kompanije. Ukupan prihod tri predstavništva američkih multinacionalnih kompanija u Evropi je 2006. godine bio gotovo tri puta veći od ukupnog profita ostvarenog u državama Latinske Amerike, i gotovo duplo veći od onog u azijskim zemljama.
Posebno neprijatna tema razgovora Danijela Prajsa, ekonomskog savetnika predsednika SAD, i Gintera Farhojgena, komesara EU za industriju, trebalo bi da bude upravo zabrana koju je Brisel nametnuo na uvoz američkih pilića. Zabrana je uvedena 1997. godine, zbog straha Evropljana da američka praksa pranja pilića u rastvoru hlora preti javnom zdravlju i životnoj sredini. Sanitarni stručnjaci EU od tada su unekoliko ublažili svoj stav, podgrevajući nade da bi američka piletina uskoro mogla na evropsko tržište.
Uvećanje obima transatlantske razmene, prema rečima Adrijana van den Hajdena, stručnjaka za međunarodne odnose, moguća je uz bolju regulaciju i minimalna unapređenja. Takav ishod najviše bi obradovao kompanije u EU čiji je izvoz u SAD pretrpeo pad zbog slabljenja vrednosti dolara. Izvoz država evrozone u SAD prošle godine je pao za tri odsto, budući da je oslabljeni dolar učinio da nemački automobili i francuski šampanjac u Americi budu skuplji.