Uz ovaj kvalitet vazduha dva puta više pacijenata

Te sezonske varijacije su potpuno normalne. Međutim, uz ovakav kvalitet vazduha, mi imamo i po dva puta više pacijenata sa pogoršanjem simptoma od onoga što bismo očekivali – kaže za Danas Dejan Žujović, pulmolog i načelnik Odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.

Sagovornik Danasa objašnjava da kada se govori o kvalitetu vazduha, meri se koncentracija različitih supstanci – mikročestica PM10, PM 2.5, sumpor-dioksida, azot-monoksida, olova… Ako posmatramo samo mikročestice, odnosno čađ, većina gradova u Srbiji je u debeloj crvenoj zoni. Kako Žujović ističe, maksimalna dozvoljena koncentracija čađi u kubnom metru vazduha je oko 50 mikrograma, a u Užicu taj broj ide i do 180. Ovako zatrovan vazduh dovodi do većeg broja pacijenata sa akutnim bronhitisom, pogoršanjem astme, uopšte problemima sa respiratornim putevima.

– Čestice manje od 2.5 mikrona dolaze do alveola i bez problema ulaze u krvotok. One povećavaju sistemsku inflamaciju u organizmu, koja je prisutna kod starijih osoba koje imaju kardiovaskularne probleme, ili neka sistemska oboljenja. Zato ne čudi što u periodima kada je koncentracija ovih čestica u porastu, postoji i veći broj hospitalizacija i smrtnih ishoda u ovoj populaciji – kaže Žujović.

On podseća da je Svetska zdravstvena organizacija procenila da u Srbiji godišnje umre 6.000 osoba zbog prekomernog zagađenja. Kako ističe, „ljudi ne umiru od vazduha“, već zbog onoga što loš vazduh čini kod osoba koje imaju neka oboljenja.

– Možemo uzeti Valjevo kao primer. U tom gradu 20 odsto smrti je posledica zagađenog vazduha. Ti ljudi koji su preminuli verovatno su imali neko kardiovaskularno oboljenje. Kada je vazduh posebno zagađen, dolazi do porasta inflamacije u organizmu i onda pacijenti završavaju u nekim kbc-ovima sa smrtnim ishodom – dodaje Žujović.

Na pitanje Danasa na koji način su deca posebno ugrožena zbog lošeg kvaliteta vazduha, sagovornik Danasa objašnjava da izduvni gasovi iz automobila najviše štete najmlađima.

– Deca su posebno ugrožena kod saobraćaja zbog svoje visine. Izduvni gasovi se koncentrišu na pola metra od zemlje i deca ih direktno udišu. Loš vazduh koji udišu tokom detinjstva određuje kvalitet zdravlja u zrelom životu jer pluća ne dobijaju šansu da se do kraja razviju. Mnoge studije dokazuju da je učestalost astme veća u delovima grada gde je saobraćaj gušći – kaže Žujović.

On dodaje da bi u situacijama kada je zagađenost izuzetno velika, trebalo obustaviti saobraćaj. Međutim, „to se do sada nikada nije desilo pod izgovorom da se ne bi dizala panika“.

– Ovih dana Sarajevo je poslalo dobar primer. Oni su odlučili da iz saobraćaja isključe vozila sa evro 3 motorom zbog zagađenja. Beograd bi mogao da sledi ovaj primer – zaključuje Žujović.

Ne izlaziti napolje

Na pitanje kako građani mogu da se zaštite kada je zagađenost vazduha izuzetno velika, Dejan Žujović kaže da mogu da prate uobičajene savete. „Svaki lekar će vam isto reći. Zatvorite prozore, ne izlazite napolje bez preke potrebe, ako izlazite koristite maske. Naravno ne radi se o običnim hirurškim maskama, već o specijalnim 3M maskama koje se ne mogu kod nas naći“, kaže Žujović.

Sve više bolesne dece

Specijalista pulmologije Dečje klinike u Tiršovoj Snežana Rsovac upozorila je juče da zagađeni vazduh dodatno sa maglom pojačao svoj efekat dodavši da su studije pokazale da mikročestice imaju veoma negativan efekat i na razvoj moždanih funkcija, pogotovu kod manje dece, kao i na mogućnost neplodnosti i pojavu niza hroničnih bolesti. Broj dece koja se žale na respiratorne probleme je povećan, a doktorka kaže da je poslednjih 10 dana zabeležen porast broja pacijenata sa respiratornim sinicijalnim virusom izazvanim bronhijalitisom, posebno kod novorođenčadi i u prvoj godini života. „Pošto je ovo oboljenje koje ide kod ovako male dece sa značajnim simptomima koji otežavaju disanje, smanjuju nivo kiseonika, morali smo i da hospitalizujemo par dece“, rekla je Snežana Rsovac. Ona je ukazala da je Dečja klinika u Tiršovoj ustanova koja se bavi najtežim pacijentima i ističe da su na udaru domovi zdravlja gde je sigurno još veći porast dece koja dolaze sa respiratornim tegobama.