Foto: N1Ustavni sud je nakon četiri godine odbio da zaštiti lekara i uzbunjivača Borka Josifovskog, bivšeg direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu. Time je Ustavni sud Josifovskom uskratio zaštitu od odmazde, koju trpi već skoro dve decenije jer je ukazao da pojedini lekari Hitne pomoći pacijente na samrti nisu reanimirali i da su adrese umirujućih pacijenata prodavali privatnim pogrebnim preduzećima. Josifovski kaže za Danas da nije očekivao drugačiji ishod, ali je iznenađen time što je Ustavni sud ovoga puta postupio kao Viši kasacioni sud, jer je ušao u meritum procesnog materijala, što nikad ne čini.
„Presuda Ustavnog suda, gde se navodi da je trebalo da se tuži samo neposredni poslodavac, odnosno, Ministarstvo zdravlja, i da nepostupanje, ignorisanje, prijave uzbunjivača ne predstavljaju štetnu radnju. To je jedno vrlo proizvoljno ponašanje i čak otvara prostor za sumnju da se radi o nepoznavanju Zakona o zaštiti uzbunjivača, iako se ušlo u meritum suđenja, ili je to učinjeno vrlo tendenciozno. Zapravo, jedno ne isključuje drugo“, ukazuje Josifovski.
U obrazloženju Ustavnog suda se navodi da nepostupanje i ignorisanje prijave uzbunjivača ne predstavlja štetnu radnju. Naš sagovornik kaže da postupanje državnih organa nije bilo ignorisanje, već da su zapravo činili štetnu radnju.
„Poznato je da sam ja, čim sam obavestio javnost o trgovini smrću između lekara hitne pomoći i pogrebnika, hitno smenjen, bez ikakve istrage, što ukazuje da je to učinjeno na nezakonit način. To je kasnije potvrđeno presudom Vrhovnog suda (sada Kasacioni), da sam ja smenjen neosnovano i nezakonito i da zapravo nisam uzbunio javnost svojom neproverenom izjavom, jer sam novinarima dao skriveno rešenje, koje je nekako dopalo u moje ruke, ministra zdravlja u kojem je izričito napisao da su prozvani lekari učinili stručne greške u radu, zbog čega je neko platio glavom“, objašnjava sagovornik Danasa.
Nakon toga Josifovski je izbačen sa posla u „montiranom“ procesu, za koju ističe da je takođe štetna radnja, dok su policija, Agencija za borbu protiv korupcije i Osnovno javno tužilaštvo učinili sve da se na osnovu falsifikovanih dokumenata – afera zataška.
„Da bi na kraju protiv mene bila pokrenuta i istraga Višeg tužilaštva zbog navodne zloupotrebe položaja, jer je plata medicinskim tehničarima deljena po višem koeficijentu, za šta uopšte nije bilo osnova. Tu su bili i direktori koje sam ja prijavio za višemilionske pronevere u hitnoj pomoći, što je bilo potvrđeno nalazom budžetske inspekcije, gde je jedna od odgovornih u Hitnoj pomoći bila i sadašnja ministarka pravde Maja Popović, koja je tamo radila kao pravnik“, navodi Josifovski.
Tokom policijske istrage, koja je trajala paralelno sa budžetskom inspekcijom, policija je našla samo taj jedan prekršaj Josifovskog, čime se otvorio njegov dosije, a kasnije se odustalo od istrage zbog navodnog nedostatka dokaza, tako da su direktori koji su došli nakon njega bili oslobođeni bilo kakve odgovornosti.
„Ipak je budžetska inspekcija protiv jednog od direktora i naravno protiv ministarke pravde Maje Popović podnela prekršajnu finansijsku prijavu, kako bi otišla u zastarelost, jer sudija Anđelka Todorović za dve godine nije našla vremena da zakaže nijedno ročište, o čemu je Pištaljka takođe pisala. U sudskim odlukama se redovno ponavlja kako sam ja doveden u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica, što je možda malo i čudna formulacija“, kaže Josifovski.
Od kada je izneo ove informacije on nije mogao da se zaposli u državnoj ustanovi.
„Znate da ova afera nikada nije dobila svoj konačni sudski epilog, a u međuvremenu kao rezultat toga desila se još jedna afera u zdravstvu u kojoj su ljudi takođe plaćali glavom, poput one u Sremskoj Kamenici na Institutu za onkologiji gde su ljudi skidani sa spiska za zračenje. Naši kapaciteti nisu bili dovoljni za njihovo lečenje zračenjem, pa su se njihova mesta prodavala stranim korisnicima za novac“, podseća Josifovski.
Ističe da su sudovi praktično nezavisne institucije, ali da to ne znači da su nedodirljivi od grešaka koje čine.
„Nadam se da će Sud u Strazburu pravilno proceniti, što će biti veliki pomak za suđenja koja se dešavaju, naročito za te velike afere koje ljudi plaćaju glavom, odnosno, za afere koje predstavljaju teško delo protiv zdravlja ljudi. Najopasnije je ćutati“, zaključuje Josifovski.
Podsetimo, suđenje po tužbi Borka Josifovskog započelo je 2016. godine, da bi 2018. godine on dobio presudu u svoju korist. Tada je Viši sud u Beogradu presudio da je Borko Josifovski trpeo odmazdu time što je smenjen i otpušten, kao i time što njegovi navodi nisu ispitani.
Ovu presudu Apelacioni sud u Beogradu kasnije je preinačio i utvrdio da uzbunjivač nema pravo na zaštitu po Zakonu o zaštiti uzbunjivača. Posle Vrhovnog kasacionog suda, koji je potvrdio presudu apelacije, sada se i Ustavni sud pridružio onim državnim organima koji su uzbunjivaču uskratili njegova prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
