Uzbunjivač: Postavljanje pojedinačnih prečišćivača vazduha isto je kao kada bi se cediljkom za čaj prečišćavao Dunav

On je u serijalu razgovora Vidokrug ocenio da je reč je o paradigmi kako institucije u vlast pokušavaju da se bave procesom upravljanja kvalitetom vazduha.

Mada je svaki prečišćivač vazduha koristan, Jovanović napominje da bi, ipak, trebalo znati da je nemoguće prečistiti vazduh u Beogradu ni uz pomoć 10.000 sličnih uređaja, jer je „vazduh dinamična pojava i to je nemoguće prečišćavati“.

S druge strane, kako je ilustrovao, govoriti da to može da doprinese građanima isto je kao kada biste cediljkom za čaj prečišćavali Dunav ili ubacili 100 grama apsolutno čiste vode u Dunav i rekli da je to pomoglo Dunavu“.

Prema Jovanovićevim rečima, takvi uređaji su možda namenjeni za zatvorene prostore, ali ne i za otvorene, gde ne mogu znatno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha.

S obzirom na to da je pročišćivač donacija jedne kladionice, on se pita da li je moguće da se jedna kladionica treba da se bavi kvalitetom vazduha, umesto Grada.

Omogućavati ljudima koji prolaze pored uređaja za pročišćavanje vazduha da „udahnu čist vazduh, pa da odu dalje“ je bajka koja nema stručnog osnova, smatra Jovanović.

On podsećajući da Grad, istovremeno, ulaže četiri miliona evra za nove stanice koje su takođe nepotrebne.

„Zna se šta su mere, to je uticaj na ono što emituje zagađenje. To su ložišta, saobraćaj, industrija i TENT“, predočio je Jovanović.
.
„Poznata je dijagnoza u Beogradu i drugim gradovima – vazduh je prekomerno zagađen“, ukazao je on i naglasio da se „termperatura ne leči nikakvih toplomerima, nego terapijom, što znači merama koje moraju da smanje izvore zagađenja“.

S obzirom na to da Skajkliner često na velikom ekranu pokazuje visok nivo kvaliteta vazduha, Jovanović objašnjava da je to normalno, jer uređaj meri kvalitet vazduha oko sebe, gde pročišćava vazduh.

„Čak i da je po najgorem vremenu na metar udaljenosti od ovoga vazduh čistiji, to ne znači ništa, jer imamo problem sa Beogradom kao celinom, a ne sa jednim ili dva kvadratna metra oko ovog uređaja“, objašnjava Jovanović.

On, medjutim, nije pristalica rang ista najzagadjenijih gradova u svetu, medju kojima je, prema izveštajima globalnih merača, medija ili portala, Beograd često u samom vrhu.

„Da bi se neko rangirao i ocenio kvalitet vazduha, potrebno je duže vreme, recimo jedna godina“, obrazložio je Jovanović, ali je potvrdio da je vazduh u Beogradu prekomerno zagađen, „iako imamo košavu koja je Božji dar ili viša sila“.

On rešenje problema zagađenja u Beogradu vidi u promena ložišta, kojih u glavnom gradu navodno ima 300 hiljada.

„To je novi spin Gradskog zavoda za javno zdravlje koji je predložio da se ta ložišta pobroje. Da li je prvo neko pobrojao obolele od korone, pa onda počeo da ih leči? Ne. Odmah moraju da se leče svi“, poručio je Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, alternativno rešenje su izmene u saobraćaju, ali „ne tako što će Jugo da nestane, nego što će centralni deo Beograda imati besplatan prevoz električnim autobusima“.

Takođe, važno je da TENT, koji nije u nadležnosti Beograda, prestane da loži najnekvalitetniji ugalj pomešan sa zemljom i mazutom, već da odgovorni za to odgovaraju, a da se filteri koriste za smanjenje zagađenja iz termoenergetskog sektora, naglasio je Jovanović.

On je i pošumljavanje označio kao dobru meru, iako treba imati u vidu da zimi drveće ostaje bez lišća, a da je zagađenje u tom periodu najveće.

Budući da lišće proizvodi kiseonik, sadnja listopadnog drveća zato ne bi bila dovoljna, dok je sađenje samo zimzelenih stabala nerealno, zaključio je Jovanović.