Uzdizanje čistog govora vodi u lingvicizam

Ova i prethodna konferencija, pod nazivom „Ko kome krade jezik“, deo su regionalnog projekta „Jezici i nacionalizmi“.

Negativno ocenjivanje ljudi na osnovu njihovog govora, što se naziva relativno novim terminom lingvicizam, Bugarski objašnjava kao „posledicu uzdizanja lepog, čistog, standardnog jezika“, budući da se time degradiraju dijalekti i njegovi govornici.

Sličnog je mišljenja i lingvista Boban Arsenijević, profesor Univerziteta u Nišu, koji je objasnio da nam je standard svakako potreban i da se ljudi čak prirodno trude da uspostave pravila kako bi se lakše sporazumevali.

– Međutim, norma je preopterećena nekim pseudologičkim pravilima, rekao je Arsenijević navodeći primer iz aktuelne kampanje „Negujmo srpski jezik“, kojom se insistira na upotrebi izraza „po mom mišljenju“ umesto „po meni“.

– Insistirati na tim izrazima jeste nerazumijevanje jezika. To su jezične metafore i jezik ne može postojati bez njih, dodala je Lingvistkinja iz Hrvatske Snježana Kordić, koja je moderirala razgovor na ovoj debati.

Antropolog i etnolog Ivan Čolović govorio je o mitskim naracijama o čistom i prljavom jeziku, koje su deo nacionalnih mitova, dok je Vuk Perišić, pravnik i publicista iz Zagreba, odnos nacionalista prema jeziku, koji ne doživljavaju kao komunikacijsko sredstavo, „jer njima ne treba komunikacija“, već kao zastava, obeležje.

Tribini su prisustvovali i Ksenija Rakočević, profesorka jezika i književnosti iz Crne Gore, i Nikola Vučić, novinar iz Bosne i Hercegovine, koji je podsetio na akciju smišljanja novih reči u Hrvatskoj, iza koje stoji, kako je rekao, „nacionalizam, novac i moć“.

Ova i prethodna konferencija, održana 5. oktobra, pod nazivom „Ko kome krade jezik“, deo su regionalnog projekta „Jezici i nacionalizmi“.