Uzgajanje činčila radi krzna predstavlja razvoj crne ekonomije

To je istakla danas Jelena Stevanović, članica udruženja Sloboda za životinje, koje je organizacije Fur free Alliance organizovalo danas izložbenu konferenciju Make fur history u Medija centru u Beogradu.

Konferencija je imala za cilj da javnost informiše o neophodnosti primene zabrane uzgoja životinja radi proizvodnje krzna, koja je propisana Zakonom o dobrobiti životinja, a koja treba da počne da se primenjuje od 1. januara 2019. godine.

Povodom održavanja sednice Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koja se desila pre dva dana, a na kojoj je donet zaključak da treba da se ukine zabrana uzgoja činčila radi dobijanja krzna, učesnici konferecije su izneli jasan stav.

Stevanović je naglasila da u ekonomsko razvijenim zemljama veterinarske inspekcije dokazale da je nemoguće postići adekvatne uslove za dobrobit životinja na farmama na kojima se one drže radi dobijanja krzna.

Koordinatorka kampanje koja je rezultirala zabranom uzgoja krznašica u Norveškoj Siri Martinsen o uslovima gajenja činčila na farmama navodi da je Komitet Evropske Unije objavio kako kavezi na farmama za uzgoj činčila krše prava životinja, napominjući da činčile skaču, aktivne su, a u farmama ne mogu ni da se kreću, ni da se pare.

„Na sednici Odbora koja je održana pre dva dana iznesena je neistina vezana za činčile, a to je da uzgoj činčila radi dobijanja krzna spašava ovu vrstu od istrebljenja, što je u suprotnosti sa stvarnim činjenicama. Sasvim je jasno da Srbija nema ekonomsku dobit niti koristi od uzgajanja činčila radi krzna, već se radi o razvoju sive ekonomije, pa čak i crne ekonomije“, kaže pravna savetnica za zaštitu životne sredine i koordinator regionalne kampanje Fur free forever Maida Šabeta.

Analizirajući odredbu Zakona o dobrobiti životinja Šabeta je istakla da je Srbija među prvim zemljama u svetu donela vrlo naprednu odredbu koja zabranjuje držanje, reprodukciju, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna, donela je toliko detaljnu zabranu koja ne dopušta bilo kakvu maloverzaciju ili pravne praznine.

„Zemlje članice EU se pozivaju na ovu odredbu sa trendom da se na nacionalnom nivou zabrani uzgoj životinja radi krzna, bilo bi vrlo skandalozno da Srbija odstupi od tog stava“, rekla je Šabeta.

Predsednik upravnog odbora Fur free Alliance i dr veterinarske medicine Mark Glover istakao je značaj Srbije i Zakona koji je dobro uređen, a sa druge strane kritikujući opcuju da bitna odredba Zakona o dobrobiti životinja može biti ukinuta.

„Savet Evrope je dao jasne preporuke Srbiji koje ona zanemaruje. Smatram da je Srbija zemlja humanog društva i da se mora potruditi da ova zabrana stupi na snagu kako je planirano. Bila bi prava tragedija da zabrana koju širom sveta pozdravljaju ne stupi na snagu od strane ljudi koju su potkupljeni. Uzgajivači su imali dovoljno vremena da nađu neki novi izvor prihoda“, rekao je Glover.

„Pitanje uzgoja činčila je pre svega moralno pitanje. Srbija sama sebi puca u nogu, ako bi radila protiv zakona koji je donet. Njihova motivacija za kršenje zakona je neopravdana. Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je prešao svoja ovlašćenja i tu inspekcija treba da reaguje. Zakon o dobrobiti životinja je dobar zakon, ali pitanje je koliko će opstati“, kazao je profesor Pravnog fakulteta u penziji Stevan Lilić.

Fur for Alliance je internacionalna organizacija koja ima za cilj obustavljanje nehumane prakse uzgajanja životinja radi proizvodnje krzna na svetskom nivou i realizuje projekat izložbenih konferencija Make fur history.