Foto: Pixabay/7raysmarketingNekada i te kako prisutna na vojvođanskim njivama, kudelja ili industrijska konoplja ponovo se gaji i trenutno je njena žetva u toku na više od 800 hektara, koliko je za sada posejana u Srbiji.
Proizvođači kudelje imaju pune ruke posla, objašnjavaju u Zadruzi „Konoplja“, gde kažu da je interesovanje proizvođača veliko i podsećaju da je pre Drugog svetskog rata nekadašnja Jugoslavija bila vodeći proizvođač industrijske konoplje u Evropi i da ju je izvozila.
Zanimljivo je i da zbog uticaja petrohemijskog lobija, sa američkog kontinenta, koji se prelio i u Evropu, na kraju nije ostala ni jedna jedina kudeljara u Vojvodini.
– Sada je interesovanje veliko, ali ljudi nisu svesni šta ih čeka. To je ono što stalno objašnjavamo, to nije ni kukuruz ni pšenica, usevi i prinos zavise od dobre pripreme zemljišta, pridržavanja agrotehničkih mera ali i dobrog sušenja, selekcije i na kraju lagerovanja. Nažalost problem je sa mašinama koje su specijalizovane, nema ih, i to predstavlja najveći problem prilikom odlučivanja koju kulturu da posejemo – priča za Danas dr Maja Timotijević, direktorka zadruga „Konoplja“.
Iskustva ove zadruga sa gajenjem industrijske konoplje, koja se u svemu razlikuje od indijske konoplje koja je zabranjena zakonom, su pozitivna. Kažu da je potrebna izuzetna upornost, posvećenost i ljubav prema ovoj biljci, da bi se nastavilo sa uzgojem.
– Ljudi uglavnom misle da je konoplju lako gajiti zato što se ne prska i nema nikakvog posla tokom vegetacije. Ali to je samo zabluda, pravi problemi nastaju kad dođe do berbe, sušenja, selektovanja. Potrebna je jako dobra organizacije da bi sve teklo nesmetano, a za to je neophodno iskustvo. Zato svim našim članovima savetujemo da počnu od jednog do dva hektara i da je prva godina za učenje, jer inače ulaze u veći rizik. Mi smo tu da im pomognemo savetima, iskustvom. Naša zadruga je ušla i u preradu konoplje i momentalno proizvodimo preko 30 proizvoda od industrijske konoplje, koji su namenjeni za ishranu, kozmetiku ali i program namenjen kućnim ljubimcima. Ne znam da neko ima ovako široku lepezu proizvoda. Imamo zainteresovanih kupaca u zemlji, ali i u inostranstvu. Upravo smo ostvarili prvi izvoz u SAD, što mislim da je otvaranje vrata za budućnost – objašnjava dr Maja Timotijević.
Da je lakše proizvesti nego prodati ili preraditi slaže se i sagovornica Danasa, jer kaže da nije samo stroga zakonska regulativa prepreka za veći broj površina pod konopljom, tu su i predrasude ali i težak plasman na industrijskom tržištu u zemlji.
– Zakonska regulative jeste prepreka jer su primenjene najstrožije mere propisane u EU, a u većini slučajeva ona je potpuno nejasna, jer pojedina Ministarstva propisuju pravilnike koji su u suprotnosti. Za ovu vrstu proizvodnje nadležna su tri ministarstva, zdravlja, poljoprivrede i unutrašnjih poslova, i svima bi nam bilo lakše da se time bavi jedno telo ili institucija. U Mađarskoj je to rešeno na nivou države formiranjem jedne agencije, tako da su počeli sad da povećavaju površine pod konopljom. Neznanje o biljci i njenom delovanju je najveći neprijatelj povećanju proizvodnje, a predrasude kod ljudi koji se odlučuju su najveći kamen spoticanja. Kada se kreće od toga kako ne može, a ne kako može onda u startu imamo problem – decidirana je dr Timotijević.
Kako navodi, plasman konoplje je sigurno odlučujući, ali samo mali broj proizvođača je dovoljno uporan da se izbori i plasira proizvode na tržište.
– To je nešto novo, na čemu treba raditi, a nema od koga da se nauči. Tako da smo u svakom pogledu pioniri u proizvodnji gotovih proizvoda. Nema plasmana jer se svi boje, bez obzira što je dokazano da u zrnu nema CBD (kanabidiol) niti THC (tetrahidrokanabinol), ljudi se plaše da uvrste proizvode od industrijske konoplje u ponudu. Iako imamo hemijske analize, opet je sve što je sa konopljom pod velikom senkom predrasuda – zaključuje dr Maja Timotijević, direktorka Poljoprivredne zadruge „Konoplja“.
Tradicija gajenja u Srbiji još iz XIX veka
Prema istorijskim izvorima, kudeljarstvo je imalo dugu tradiciju u Srbiji, prva fabrika za preradu kudelje podignuta je u Futogu 1865. godine a u to vreme u Odžacima je postojala organizovana berza na kojoj se trgovalo konopljom. Nakon Drugog svetskog rata pod konopljom u Jugoslaviji bilo je preko 100.000 hektara i preko 70 kudeljara, a konoplja se gajila masovno na području Bačkog Petrovca, Odžaka, Apatina. Kudelja je najviše korištena u tekstilnoj industriji i brodarstvu. Svoju primenu ova industrijska biljka danas ima i u farmaceutskoj industriji, proizvodnji papira, ulja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
