Nekoliko Užičana javilo se redakciji Danasa, izražavajući nezadovoljstvo radom lokalne samouprave, koja im je tek pre nekoliko dana dostavila rešenja o porezu na imovinu za ovu godinu, ali i zbog toga što je porez na stanove u centru grada povećan u proseku za deset odsto.
– Nije normalno da poresko rešenje za ovu godinu dobijem pred kraj ove godine. S druge strane, za stan od 72 kvadrata u centru grada, prošle godine platio sam porez 5.890 dinara, a za ovu godinu treba da platim 6.477 dinara, što je povećanje od deset odsto i nije mi jasno zbog čega je povećan porez, pita se jedan od Užičana. Zorica Ćosić, rukovoditeljka Odeljenja za lokalnu poresku administraciju, navodi da su „razlozi za kašnjenje opravdani, jer je toj službi bilo potrebno vreme da obavi određene poslove pre utvrđivanja poreskih zaduženja“.
– Morali smo da sredimo neprecizne podatke uz dokumentacije koju smo sredinom prošle godine preuzeli od rasformiranog JP „Direkcija za izgradnju“ o naknadama za korišćenje građevinskog zemljišta. Imali smo i reprogram dugova za tu naknadu, ali i za ostale poreske oblike, rekla je za Danas Ćosić i istakla da se porez na imovinu plaća kvartalno, bez obzira na to kada poreski obveznik dobije rešenje, a visina uplata se formira na osnovu iznosa iz rešenja za prethodnu godinu. Dodavši da se način obračuna poreza nije menjao i da se, prema republičkom zakonu, poreska osnovica utvrđuje na osnovu prosečne cene kvadratnog metra stana, ona je istakla da je porez u prvog gradskoj zoni uvećan, jer je uvećana cena stambenog prostora.
– Odlukom Skupštine grada prosečna cena kvadratnog metra stana u prvoj zoni, prošle godine, bila je 77.940 dinara, a ove godine je 85.683 dinara. U drugoj zoni je sa 65.000 uvećana na 69.000 dinara, a u trećoj i četvrtoj je ostala ista i iznosi 51.284 dinara. To je cena koja se, po republičkom zakonu, utvrđuje na osnovu overenih ugovora o prometa nekretnina od 1. januara do 30. septembra prethodne godine. Na osnovu minimalno tri takva ugovora, određujemo prosečnu cenu i utvrđujemo poresku obavezu, rekla je za Danas Ćosić. Ona je dodala da je poreska osnovica na stanove u prvoj i drugoj zoni „neznatno povećana“, što je uzrokovalo i veća poreska zaduženja, da je ona smanjena u trećoj i četvrtoj zoni, a da je za kuće ostala ista kao prethodne godine.
Povećanje poreza za stanove u prvoj zoni, kako je za Danas rekao Miodrag Petković, gradski većnik za finansije, posledica je prometa stanova u prošloj godini, na osnovu čega je utvrđena nova prosečna cena stana po Zakonu o porezu na imovinu, na koji, kako je objasnio, lokalna samouprava ne može da utiče.
– Nije u pitanju povećanje poreza i to mogu da budu pojedinačni slučajevi, zbog toga što je povećana tržišna cena kvadratnog metra stambenog prostora u toj gradskoj zoni. Metodologija utvrđivanja prosečne cene stana je sistemsko rešenje, koje je predviđeno republičkim zakonom, ali način utvrđivanja te cene i poreska stopa su ostali isti, poručio je Petković i podsetio na to da je poreska stopa na stanove u Užicu 0,35 odsto, odnosno da je niža od zakonom utvrđenog maksimalnog iznosa koji je 0,4 odsto.
S druge strane, vlasnici poslovnog prostora platiće manji porez i to u svim delovima grada, jer je cena poslovnog kvadrata drastično pala i niža je od cene stambenog prostora. U prvoj zoni cena je sa 115.000 snižena je na 78.000, u drugoj zoni sa 27.000 na 14.000, u trećoj sa 27.000 na 12.000, a u četvrtoj sa 27.000 na 26.000 dinara. Inače, od poreza na imovinu građana, kako je dodao Petković, gradski budžet je prošle godine prihodovao 230.750.000 dinara. U ovoj godini planirano je da se prikupi 212.750.000 dinara, što je manji iznos od prvobitno planiranog, ali se, kako je rekao, očekuje da će ta suma biti premašena do kraja godine.
Izmene gradskih zonaPre dve godine lokalna vlast je osmislila način kako da prikupi veći prihod u budžetu tako što je izmenila odluku o gradskim zonama i najužom gradskom zonom, u kojoj se plaća najveći porez na stanove, obuhvatila širi centar grada. Tada je porez u toj zoni drastično povećan, zbog čega su Užičani bezuspešno negodovali i upozoravali na to da nije pravedno da se za stan iste kvadrature na Trgu partizana i u širem centru grada plaća isti porez. Uz isticanje da joj nije namera da na taj način puni budžet, već da poštuje zakon, tadašnje obrazloženje vlasti bilo je da u najužem centru grada nije bilo dovoljno prometa nekretnina i da zbog toga nije bilo moguće da se utvrdi prosečna cena stambenog prostora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
