Foto: Nenad KovačevićUdruženje građana Užička odbrambena liga (UOL) zatražila je od gradske vlasti da uvede moratorijum na izdavanje građevinskih dozvola do usvajanja novog Prostornog plana Užica, koji bi, nakon usaglašavanja sa republičkim planom, trebalo da bude gotov naredne godine.
Ligaši su prvobitno pokrenuli incijativu za održavanje referenduma na kome bi se građani izjasnili o zabrani gradnje mini-hidroelektrana na području grada, ali kako je referendumska procedura skupa od nje su odustali i inicirali uvođenje privremene zabrane izdavanja dozvola za gradnju malih elektrana.
Na području grada je planirana izgradnja 18 takvih centrala od kojih dve rade i to na cevovodu vodoakumulacije Vrutci i na rečici Prištevici u selu Ravni. Beogradskoj firmi „Hidro duo“, nakon uporne pravne borbe udruženja građana „Libergraf“ i protesta meštana, nedavno je Gradska uprava za urbanizam oduzela dozvolu za gradnju MHE na Ročnjačkom potoku u ataru sela Bisoka, u zaštićenoj zoni sliva Vrutaka, veštačkog jezera koje se koristi za vodosnabdevanje grada. Ista Uprava je tu dozvolu izdala toj firmi 2015. godine.
Građani da se pitaju
„Kada je počela priča o izgradnji malih hidroelektrana, građanima je rečeno da će to biti „zelena energija“, ali kada je usledila gradnja ispostavilo se da su ekološke štete velike, a korist neznatna“, ocenjuje Aleksandar Ostojić, član UOL. Istakavši da je ne postoji sveobuhvatna kontrola izdavanja građevinskih dozvola, korišćenja vodotokova i gradnje centrala, on ističe da se zacevljuju mnogo duže trase vodotokova i da se zahvataju veće količine vode, nego što je to dozvolama predviđeno i time se, kao i izgradnjom pristupnih puteva do tih objekata, uništava ekosistem.
„Želimo da se odluke koje nas se tiču donose u našem gradu, a ne u Beogradu, da se građani Užica izjasne o tome da li nam je potrebna izgradnja mini-hidroelektrana i šta da radimo sa postojećim hidroelektranama“, dodaje Ostojić.
Ivan Petronijević, takođe predstavnik Lige, podseća na to da je ideja o prozvodnji električne energije iz obnovljivih izvora dobra, ali ne i način na koji se ona sprovodi u Srbiji, jer je poguban po ekosistem i društvenu zajednicu.
„Ideja je potekla iz EU i bila je podržana sa svih strana. Međutim, od te namere se odustaje i u EU, a kod na se ta ideja sprovodi na pogrešan način. Mnogo značajnije je da se smanje gubici u elektromreži EPS-a, koji su izuzetno veliki, a ne da se uništavaju rečice i potoci“, navodi Petronijević.
Štetnost MHE
I na tribini „Derivacione mini-hidroelektrane – uticaj na životnu sredinu i energetsku efikasnost“, koju su nedavno na užičkom Pedagoškom fakultetu organizovali Unija studenata Užica i udruženje Zaštitimo reke zapadne Srbije, ukazano je na njihovu štetnost po životnu sredinu, ali i na njihovo izuzetno malo učešće u proizvodnji električne energije.
Navodeći da je „javnosti izmanupulisana o tome da su nam takve elektrane potrebne i korisne“, jedan od učesnika tribine dr Ratko Ristić, dekan i profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, kazao je da je Srbija najsiromašnija zemlja na Balkanu po autohtonim površinskim vodama, za koje je naveo da su najviše napadnute gradnjom derivacionih MHE.
„U pitanju je diletanstki i površan pristup države. Pomislim da su menjali zakone kako bi se lakše došlo do građevinskih i drugih dozvola… Tajna je u tome što svako ko postane povlašćeni proizvođač električne energije ima pravo na subvencije, koje iznose od 10 do 14 evrocenti po kilovat-času isporučene energije“, kazao je Ristić.
Navodeći da svako domaćinstvo u Srbiji plaća naknadu od 0,093 dinara po kolovat-času potrošene električne energije, on je dodao da su na taj način građani, tokom nekoliko proteklih godina, platili 50 miliona evra i to uglavnom privatnim kompanijama.
„S druge strane, gubici u elektromreži godišnje u Srbiji su oko 17 odsto, a u Evropi do pet odsto. Postavlja se pitanje gde nestaje i koliko se krade elektična enregija, kakva nam je energetska efikasnost i koliko imamo povlašćenih korisnika. Kada bi se ti gubici smanjili za dva odsto, ne bi nam bila potrebna nijedna MHE“, kazao je Ristić i savetovao da se protiv izgradnje takvih elektrana treba boriti građanskim aktivizmom, u saradnji sa stručnjacima i medijima.
Dogovor sa čelnicima lokalne vlasti
Nedavno su predstavnici UOL razgovarali sa čelnicima grada i sa njima se dogovorili da se problem zajednički rešava. Ligaši su odustali od referenduma i predložili da se usvoji moratorijumom na izdavanje dozvola za gradnju do usvajanja novog Prostornog plana Užica, koji bi trebalo da bude završen naredne godine, a njime bi bila zabranjena gradnja takvih elektrana. Slično rešenje je primenjeno u Pirotu.
Branislav Mitrović, predsednik Skupštine grada, objašnjava da su se obe strane saglasile da bi održavanje referenduma bilo skupo i da bi zajednički predlozi trebalo da budu sastavni deo Prostornog plana. Zaključeno je da se, kaže, formira tim stručnjaka koji će predložiti najbolje načine zaštite vodotokova.
„Zajednički tražimo delotvornije rešenje od referenduma, koji je skup i koji bi građani platiti, što su prihvalitli predstavnici Lige. Suština je u tome da se na najbolji mogući način pripremi izmena Prostornog plana grada, koji bi trebalo da se usvoji naredne godine i da se na taj način zabrani izgradnja MHE“, objašnjava Mitrović.
Na pitanje da li bi do tada moglo da se desi da investitori zatraže i da dobiju dozvole za gradnju, on je dodao postoji mogućnost da se, ukoliko to pravno bude moguće, proglasi moratorijum na izdavanje takvih dozvola na području grada.
Mihalo Krstić, užički advokat i predsednik Upravnog odbora UOL, potvrdio je navedene zaključke sa sastanka i dodao da je Liga zadovoljna dogovorom sa lokalnom samoupravom.
„Predstavnci gradske vlasti su prihvatili naše predloge i ponudili rešenja koja su prihvatljiva, a mi smo odustali od referenduma jer je skup. Predložili smo da se Skupštini grada ponudi na usvajanje odluka kojom bi se privremeno zabranilo izdavanje dozvola za gradnju i sama gradnja do donošenja novog Prostornog plana grada, kojim bi se konačno rešio problem MHE u Užicu“, kazao je Krstić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
