Foto: DanasU užičkim apotekama odavno nema zaštitnih maski. Međutim, moguće ih je pronaći u krojačkoj radnji „Nelica“, u kojoj ih besplatno izrađuje pet vrednih Užičanki.
Zorica Milivojević, vlasnica radnje, njene prijateljice Katarina Tomić, Nada Bojović, Snežana Đokić i Zoričina unuka Nela šiju zaštitne maske za užičku bolnicu, Dom zdravlja, Dom za stare na Zabučju, inspekcijske službe i druge ustanove u gradu.
Jedni uslov je da im se obezbedi tkanina, a svoj rad ne naplaćuju. Kako se o njima pročulo, narudžbe stižu iz skoro cele Srbije, a za ovaj humani gest čestitke i priznanja stižu i posredstvom društvenih mreža.
Sve je počelo, objašnjava Zorica, nakon poziva jedne lekarke koja ju je pitala da li može da šije maske za užičku bolnicu.
Ona je to prihvatila i objasnila da joj je potreban tekstil za maske. Potom je okupila prijateljice i njena mala radnja, u užičkom naselju Slanuša, postala je minijaturna „fabrika“ za proizvodnju, trenutno, najdeficitarnijeg proizvoda u Srbiji.
– Počele smo da šijemo u utorak, kada su nam doneli pamučne pelene iz užičke bolnice, objašnjava za Danas Zorica, iskusna šnajderka. Ona i njene prijateljice rade od devet ujutro do sedam uveče i procenjuju, jer to tačno ne znaju, da su sašile između 4.000 i 5.000 komada.
– Maske su svima potrebne, jer ih nema. Iz Doma zdravlja su nam doneli gazu, a šijemo maske i za Dom za stare, kaže Zorica i navodi da je rešen problem nedostataka trakica za vezivanje maski, zahvaljujući Nikoli Rakičeviću, Užičaninu koji poseduje proizvodnju tih traka i koji ih poklanja krojačicama.
Kako se pročulo za humane krojačice, pristiglo je više od 10.000 porudžbina i one stalno pristižu, ne samo iz Užica, već iz cele Srbije.
– Zdravstvene ustanove u gradu su nam prioritet, ali šta da radimo kada nas pozove čovek iz Niša koji ima dvoje bolesne dece i traži od nas dve maske. Kako da mu ne pomognemo? Brzom poštom smo mu poslali 20 komada. Zvali su nas iz Kraljeva, iz škole za decu ometenu u mentalnom razvoju, jer nigde ne mogu da nađu maske, pa smo ih poslali i njima, kaže Zorica i nabraja druge kojima su užičke krojačice pomogle.
– Ljudi se zahvaljuju i kažu da ne mogu da veruju da još postoje oni koji žele da pomognu, ali sada treba da pomažemo jedni drugima. Ako lekar rizikuje svoj život sa zaraženima od korona virusa, pa možemo mi da sedimo za mašinom i da šijemo, kaže Zorica.
Njena unuka Nela, učenica Umetničke škole, po kojoj je nazvana radnja, pridružila se baki i njenim prijateljicama u humanom šnajderaju. Dodaje da je to „dobar način da pomogne ljudima, ali i da ispuni svoje slobodno vreme“.
– Sečem trakice i kada baka i njene prijateljice sve to sašiju ja peglam maske, objašnjava Nela.
Nada Bojović, krojačica u penziji, najpre navodi da ona „nema 65 godina, ali da ima veliku želju da pomogne drugima“, a potom kaže da je sa zadovoljstvom prihvatila Zoričin poziv.
– Postale smo pravi tim i sve lepo funkcioniše, a maske ćemo šiti sve dok to bude potrebno, kaže Nada.
Maske štite od virusa
– Ako je bolnica odlučila da ih šijemo za njihove potrebe, to znači da su naše maske pouzdane i da štite od korona virusa, navodi Zorica i objašnjava da se tako izrađene maske „posle upotrebe peru i sterilišu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
