Foto: Bojan RadojičićStari grad će od subote, 4. decembra, biti otvoren za posetioce svakog vikenda, od 10 do 16 časova
U restauraciju i konzervaciju stare užičke tvrđave do sada je uloženo oko 60 miliona dinara. Iz budžeta Užica izdvojeno je oko 16 miliona, republičkog budžeta, preko resornih ministarstava, oko 35, a Američka ambasada oko osam miliona dinara. Radovi traju na delu koji još nije otvoren za posetioce.
Dosad je završena restauracija i konzervacija gornjeg, srednjeg i donjeg grada, napravljene su kula i kazamat. U okviru njega biće omogućeno, za sada, ograničeno kretanje posetilaca, isključivo u pratnji vodiča, kaže direktorka Turističke organizacije Užice, Danijela Đorđević Arsić.
„Turisička organizacija će obezbediti obučenog vodiča, u saradanji sa Narodnim muzejom u Užicu, koji će primati posetioce na tvrđavi. Vremenski uslovi su ovih dana specifični, pa je važno da svi budu pažljivi, oprezni i pridržavaju se pravila ponašanja i kretanja. Očekujemo da u ovom periodu steknemo sliku o tome kakvo je interesovanje i da se na osnovu tog iskustva pripremimo za prolećnu sezonu“, kaže Đorđević Arsić.
Svi koji žele u ovom periodu da posete užičku staru tvrđavu će dobijati ulaznice.
„U ovom trenutku, obilazak je besplatan. Dakle, ulaznice nećemo naplaćivati, ali će ih posetioci dobijati, jer tako dobijaju i osiguranje za svaki slučaj, kaže zamenik gradonačelnika“, Dragoljub Stojadinović.
Stojadinović dodaje da je pri kraju i izrada projekata za vodenu kulu i novi vidikovac. Na donjem delu stare tvrđave radovi su u toku. Grad je izdvojio pet, a od Ministarstva trgovine turizma i telekomuinikacija dobio 10 milona dinara za geotehnička i geomehanička istraživanja za budući most, koji bi trebalo da poveže magistralu i tvrđavu.
Izgradnja mosta, čija će dužina biti 105 metara, a širina tri, trebalo bi da počne po završetku ostalih radova, odnosno polovinom naredne godine.
Užička tvrđava je sa tri strane okružena rekom Đetinjom, a sa četvrte strmim liticama, nekada je bila neosvojivo utvrđenje, pozicionirano tako da je prilaz gradu bio moguć samo sa severa.
Prvi put se u pouzdanim istorijskim izvorima pominje u 14. veku, kao posed vlastelinske porodice Vojinović, nakon čega se otvara priča o čuvenom Nikoli Altomanoviću, velikom oblasnom gospodaru na prostoru nekadašnjeg Carstva. Takav je bio do 1973. godine, do sukoda sa knezom Lazarom i kraljem Tvrtkom, kada je zarobljen i oslepljen.
Grad je pripao knezu Lazaru, ali je u svojoj utrobi sačuvao autentični novčić Nikole Altomanovića, pronađen tokom arheoloških iskopavanja na Starom gradu, koji potvrđuje istorijsku atentičnost užičkog župana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
