Ognjen Stanković/Foto: Privatna arhivaDevetnaestogodišnji Ognjen Stanković jedan je od retkih koji se, ne samo u Užicu i okolini, već u celoj Srbiji bavi akrobatikom, igrajući se i vatrom. Ono što ga ne određuje, ali njegovom uspehu daje još više na značaju je činjenica da je Ognjen momak sa posebnim potrebama.
Već godinama, ovaj talentovani mladić dane najčešće provodi u potkrovlju kuće u Sevojnu, vežbajući nove akrobacije sa rekvizitima za koje mnogi nisu ni čuli, poput onih za žongliranje, kao što su led, vatreni, kiwido, kontakt poi, kineski tanjiri ili indijanska palica.
Neobičnost rekvizita otežava i njihovu nabavku, ali Ognjenova majka, Biljana ne priznaje nepremostive prepreke za svoje dete, koje je već mnogo puta pokazalo da, kada ga nešto interesuje, može sve.
„Ognjen je odrastao uz strašne glavobolje, jer je rođen sa povišenim moždanim pritiskom. Nikad nismo uspeli da dobijemo drugu dijagnozu, kako bismo mu pomogli. Još dok je bio dete sa posebnim potrebama, pokazalo se da mu mnogo pomaže rad i društvo, socijalizacija“, objašnjava Biljana Stanković.
Zaista, Ognjen ne voli mnogo da priča, posebno o sebi, ali je za društvo i usavršavanje veština, kojih je mnogo, uvek raspoložen.
Indijansku palicu kojom je žonglirao na svom prvom javnom nastupu, pre nekoliko dana, na humanitarnom rok koncertu u užičkom Gradskom kulturnom centru, dobio je nepunih nedelju dana pre nastupa, koji je doveo do perfekcije.
„Njemu aplauz mnogo znači, jer je uglavnom sam. Žao mi je što niko ne prepoznaje sve te talente i želju za druženjem. Dešavalo se da odemo u Veliki park gde on vežba, a oko njega se okupe oduševljena deca. Tada je presrećan“, kaže majka mladog akrobate, koji je rođen u njenom rodnom gradu, Moskvi.
U Srbiju su došli 2013. godine, kada su shvatili da 19. sprat u zgradi ne nudi ono što je Ognjenu potrebno. Posle logopedskog predškolskog, odlučili su da ovde školovanje nastavi u seoskoj školi u Krvavcima, a kasnije i redovno srednjoškolsko obrazovanje, za internet oblikovanje i grafički dizajn. Njegovi talenti samo su čekali da budu otkriveni.
„Kada smo došli, uopšte nije znao srpski jezik, što mu je dodatno otežalo uklapanje. Ipak, i to je savladao“, ponosna je ova majka.
Malo je rastužuje to što se čini da okruženje ne razume vrstu problema sa kojim se Ognjen suočava.
„Vidim da se deca lepo druže sa drugarima koji imaju neki fizički invaliditet. Ogi je fizički zdrav, ali oni ne prepoznaju njegovu ljubav i želju za druženjem“, objašnjava Biljana, koja mora da uloži trud kako bi se prisetila svih sportova u kojima se njen sin oprobao i svaki put bio uspešan.
Kaže da je iz uobičajenih igara, poput fudbala, odbojke, košarke uvek bio isključen, ali da je sam pronalazio lične izazove.
„On sada ide u školu za „street dance“, bavi se parkurom, tenisom, kartingom, bowlingom, plivanjem“, ponosna je ova majka .
Ognjen, ipak, najviše voli akrobatiku, a najlepše se oseća među mlađom decom.
„Želim da postanem trener i učim decu tim veštinama, da imam nastupe. Voleo bih da upoznam drugare koji bi me prihvatili i družili se sa mnom, ali i ljude sličnih, nesvakidašnjih interesovanja“, kaže za Danas momak kome nije prijatno da govori o svojim uspesima.
Ipak, dok ih je postizao i usavršavao razne talente, on je i odrastao, pa su glavobolje sve ređe. Sa druge strane, u Srbiji ne postoji dopler kojim bi se prekontrolisalo njegovo trenutno zdravlje. Poslednji rezultati, iz inostranstva, pokazuju da mu život pun vežbe i neobičnih interesovanja, prija.
Koliko je dobar u „igranju vatrom“, pokazaće Užičanima uskoro, sredinom juna, za kada je u planu njegov nastup u Gradskom kulturnom centru, čemu se unapred raduje, zahvalan što je ova ustanova prepoznala njegov talenat.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
