Foto: Nenad Kovačević/ DanasUžičani su, izgleda, dostojanstveni i u siromaštvu, pa i u onom prikrivenom. Ćute i snalaze se kako umeju i znaju. Iako mnogi od njih nemaju uslova i novca da sami kupuju namirnice i pripremaju hranu, ponos im ne dozvoljava da se hrane u narodnoj kuhinji.
U toj kuhinji, u Crvenom krstu, priprema se dnevno 260 obroka. I to je tako godinama, bez obzira na učestale krize čiji tragovi su sve vidljiviji. Broj je neznatno bio povećan u vreme epidemije virusa korona, 2020. godine, ali ponovo se u narodnom kazanu priprema isti broj obroka.
Deo siromašnih građana, kako kažu u užičkom Crvenom krstu, izbegava narodnu kuhinju.
„Mislim da ljudi zbog ponosa ne dolaze po obroke u narodnu kuhinju. Pre će da uzmu pakete hrane i sredstava za ličnu higijenu, koje delimo početkom proleća i jeseni, nego da dođu po kuvani obrok“, ocenjuje za Danas Dragomir Ćitić, sekretar užičkog Crvenog krsta.
O stvarnim razlozima za izbegavanje narodnog kazana, kako kaže, trebalo bi da se uradi ozbiljna analiza jer, dodaje, užička narodna kuhinja je „jedna od kvalitetnijih u Srbiji“.
„Vodimo računa o kvalitetu hrane i svaki obrok je sa mesom. Uzimamo najkvalitetnije namirnice, od mesa do povrća i svega ostalog“, navodi Ćitić.
On pojašnjava da broj kuvanih obroka nije ograničen novcem u budžetu grada.
„Priprema se onoliko obroka koliko je potrebno, tako da njihov broj nije ograničen sredstvima iz gradskog budžeta. Deo novca za pripremu obroka, podelu lanč-paketa i paketa sa sredstvima za higijenu, dobijamo iz budžeta, a deo obezbeđujemo preko Crvenog krsta Srbije i donatora“, dodaje naš sagovornik.
Godišnje se, kaže, za ta davanja izdavaja od 16 do 17 miliona dinara i polovinu tog iznosa obezbeđuju Crveni krst i donatori.
„Dešava se da dolaze ljudi i traže obrok i nikada nikoga nismo vratili, bez obzira na to da li su prijavljeni kao korisnici narodne kuhinje. To su najčešće ljudi iz drugih gradova, ali nikome nismo uskratili pomoć“, kaže Ćitić.
U toj kuhinji obroci se pripremaju od ponedeljka do subote, tokom cele godine, pa i praznicima. Siromašnim građanima, osim 76.000 kuvanih obroka, godišnje se podeli oko 3.000 lanč-paketa i 2.000 paketa sa sredstvima za ličnu higijenu.
„Svi koji su nam se obratili i zatražili besplatne obroke u narodnoj kuhinji, mi smo im to odobrili“, kaže za Danas Ana Urošević, direktorka užičkog Centra za socijalni rad.
Prema gradskoj odluci o socijalnoj zaštiti, besplatan obrok u narodnoj kuhinji obezbeđuje se korisnicima novčane socijalne pomoći. Izuzetno, kako za Danas navode u tom Centru, mogu da ga koriste i druga lica ako je to, po oceni te ustanove, neophodno.
Inače, prošle godine, novčanu socijalnu pomoć su koristile 173 porodice, od kojih su 63 naknadu primale svih 12 meseci, a njih 110 devet meseci.
„Prema podacima za ovu godinu, za sada je 140 korisnika je predalo zahtev i ostvarilo pravo na novčanu socijalnu pomoć – 58 korisnika koji je primaju svih 12 meseci i 82 korisnika koji će je primati devet meseci u toku kalendarske godine“, navedeno je u informaciji koju je Danasu dostavio užički Centar za socijalni rad.
O iznosu te pomoći, koja je trenutno 9.580 dinara, a koja se usklađuje dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, odlučuje resorno ministarstvo.
S druge strane, tokom prošle godine, za jednokratnu novčanu pomoć, što je vid pomoći onima koji se trenutno nađu u stanju socijalne potrebe, odobreno je 2.069 zahteva, a od početka ove godine 671 zahtev.
Problemi tokom korone
„U vreme kovid krize, posebno tokom tri meseca rigoroznih protivepidemijskih mera, povećao se broj korisnika narodne kuhinje, pa su naši volonteri starijima od 65 godina, koji nisu mogli da dođu, nosili hranu kući, jer su bili zatvoreni u svojim domovima, a nisu imali nekoga ko bi mogao da im donese namirnice“, kaže Ćitić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
