Foto: Ana MiloševićSkoro svako nezadovoljstvo koje je rezultiralo izlaskom građana na ulice u novijoj političkoj istoriji, pratili su i Užičani, pa su poslednji, ekološki protesti okupili veliki broj „užičkih protestnih veterana“, koji kažu da im se čini da su već tri decenije na ulicama, sa pištaljkama.
Dugogodišnja novinarka, Užičanka Slađana Vasiljević priča da se posebno jasno seća protesta koje je profesionalno pratila 1996. godine.
„Svakodnevnim izveštavanjem smo održavali proteste, to je ohrabrivalo ljude da postanu masovniji. Sećam se trenutka u kome su radnici izašli sa posla, tada sam znala da je gotovo. Kasnije se sve ponavljalo, kada god je trebalo. Kada sam pre dve godine radila u Beogradu išla sam od Žarkova do Novog Beograda na posao, vraćala se kući da se presvučem, pa dolazila u centar na protest. Oni ne znaju na šta je čovek sve spreman da brani čast svoje zemlje, da zaštiti od izdaje i prodaje, bez para, samo svojom voljom i idejom. Sada mislim da su ljudi shvatili da je vrag odneo šalu, da će nam uništiti vazduh, vodu, prirodu. To se brani životom. U aprilu ćemo videti „kom opanci, kom obojci“, pa sve iz početka“, kaže Vasiljevićeva.
Ivan Janković, turistički vodič i ekološki aktivista iz Užica, godinama unazad ukazuje na loše postupanje prema prirodi i ističe su trenutno aktuelni protesti potpuno drugačiji od svih dosadašnjih u Srbiji.
„Ovo je moj lični protest. Svako ima svoje motive, a moji su jasni. Ne želim da Srbiju pretvore u veliki rudnik, bilo čega. Ne želim u Srbiji iskopavanje litijuma, bakra, olova, ne želim iskopavanje zlata na Homolju, niti nikla na Mokroj Gori, o čemu se takođe govorilo u poslednje vreme. Zato sam na protestu, zbog stvari koje nikome od nas ne idu u prilog“, objašnjava Janković.
Psiholog iz Užica, Ruška Dabić, još jedan je od veterana užičkih protesta, jer svoje nezadovoljstvo na različitim građanskim protestima iskazuje poslednjih trideset godina, a ovi poslednji sujoj posebno važni.
„Zaslužujemo život u civilizovanoj, normalnoj zemlji u kojoj se poštuju vrednosti na kojima smo odrasli. Želim da kad jednog dana krenemo na onaj svet znamo da smo uradili sve što smo mogli, neću reći za našu decu, već za naše potomke. Uvek prvo izađe 10 odsto ljudi, koji su spremni da sve pokrenu, a onda im se pridružuju ostali. Svako povede još jednog sa sobom i to je to. Broj okupljenih mi je posle mnogo vremena pomogao da budem ponosna i setim se da sam Užičanka, jer je to počelo teško da mi pada. Ovo je pokazatelj da smo se probudili, kaže Dabić i zaključuje da ćemo tek videti „da li ćemo ostati budni“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
