Foto: privatna arhivaAko ne pričamo i ne zapišemo, plašim se da više nikome neće biti važno kako su se nekada ljudi okupljali na Trgu partizana i šta im je to značilo, kako su izgledali prvi kafići i koncerti u Užicu, kaže Zoran Filipović, jedan od čuvara vatre urbanog Užica.
Zoran Filipović Fipa Užičanima je poznat kao radijski čovek. Dve decenije od njegovih poslednjih angažmana na tadašnjem Radiju 31 i Radio Užicu, još uvek sebe vidi pre svega kao disk džokeja i radijskog voditelja, koji želi da duh grada održi živim.
Takvu ideju u ovakvom vremenu, mogu pratiti jedino teme i sagovornici koji nisu česti gosti drugih medija, ali i radio stanica koja nije poput ostalih.
“Radio centrala” na stream platformi, su emisije koje Zoran radi sa kolegama Ruškom Dabić i Milanom Grujičićem, iz stana sa pogledom na Trg partizana u Užicu, ali u “underground” atmosferi. Kaže da je to “medij za Užičane u celom svemiru”.
“U skladu sa tim, javila nam se, recimo, Ivana iz Aberdina, Srđan sa Novog Zelanda, Milka Damnjanović, iz Sirije i mnogi drugi. Naši gosti nisu državni neprijatelji, to su samo ljudi koji se ne libe da kažu javno svoje mišljenje. Mada, ja se osećam kao državni neprijatelj još od 1981. godine, kada sam shvatio da me nadziru i prate. Bio sam “neprijatelj” svakog sistema”, kaže ovaj Užičanin, sugrađanima poznat kao Fipa.
“Ima nas i na Mixcloud-u, ali insistiramo na slušanju na live stream platformi, jer je važno da ljudi u istom trenutku budu okupljeni oko priče ili muzike. To utiče na tzv. akciono jedinstvo. Nisu oni slučajno uništili B92 u vreme kad su bile poplave. To je bio poslednji trenutak kada se osetio zajednički duh.”
“Radio centrala” govori o gradu koji nije u fokusu drugih medija, pa se u poslednjih nekoliko emisija pričalo o spontanim okupljanjima građana na saobraćajnicama i prekršajnim prijavama zbog ometanja saobraćaja koje su demonstrantima stigle.
„Bio sam zabrinut što meni ništa ne stiže, ali danas mi je laknulo, jer opažen sam i prijavljen“, šali se Filipović, koji misiju svojih onlajn emisija na granici subkulture, shvata veoma ozbiljno.
“Pravimo starinske, arhaične emisije koje traju po sat vremena i u kojima ljudi razgovaraju. Predstavljamo ljude koji imaju lepu karijeru, koji su spremni da se bore za zajednički interes. Grad ne čine zidine. Mnogo važnih i zanimljivih ljudi je otišlo prethodnih decenija, ali neki su i ostali, da nose baklju”, kaže i priseća se prvih emisija u kojima su pustili svoj glas.
“Kada je „Radio centrala“ počela sa radom osećali smo se kao da govorimo iz zatvorskog podruma. Bilo je neverovatno izgovoriti neke stvari, jer situacija u kojoj živimo nije počela juče. Mi imamo bar deset godina užasnog pritiska, a poslednjih sedam se nesnosno živi. To se odnosi na ljude koji razmišljaju i koji nisu saučesnici svega ovoga.“
Ekipa „Radio centrale“ ne želi da bude saučesnik tako što će ćutati o onome što muči Užičane, pa je svaka emisija logično nadovezana na svakodnevicu.
Tema je ono što tišti zabrinutog prodavca na pijaci, vozača umornog od traženja parkinga ili roditelja čije dete stalno ide na inhalacije zbog zagađenog vazduha.
“Ne moramo da smišljamo, sve je već tu. To su životne teme, od zagađenosti vazduha, preko žena u preduzetništvu, izgleda grada, pravne sigurnosti, aktivizma. Želimo da poručimo ljudima šta mogu sami da urade. Vlasti pod tepih guraju prava građana, a oni misle da su nemoćni“, kaže večiti radio voditelj.
„Mi hoćemo da rekontruišemo javnost i kažemo da u Užicu postoje ljudi koji umeju dobro da rade, ali ih niko ne zove i niko ih ništa ne pita. Kad sve ovo prođe, treba da znamo da ti ljudi postoje.“
Filipović se boji da urbani duh Užica može u smutnim vremenima otići u zaborav.
„Plašim se da više nikome neće biti važno kako su se nekada ljudi okupljali na Trgu partizana i šta im je to značilo, kako su izgledali prvi kafiću i koncerti u gradu. Na svom sajtu „Minut do 12“ i na „Radio centali“ imamo seriju intervjua sa ljudima koji govore o tom vremenu. Kada zaokružimo priču, mislim da će ona biti virtuelni muzej Užica, što se poklapa sa mojom novom knjigom, koja će se zvati „Tajna istorija Titovog Užica“.
Nova knjiga govoriće o odrastanju na Trgu Partizana, u Užicu ili Titovom Užicu“ i nastaviće da neguje humor „Drinkmanovog zabavnika“ koji je Filipović izdao pre više od 10 godina.
Osim „Radio centrale“, Užičani koji bi da čuju nešto drugačije, ali i da se nasmeju prate i emisiju „Lampek marketing“, čija poslednja tema „Kalovita subota“ je bila posebno popularna, kaže Zoran, disk džokej, radio voditelj, kome je životno opredeljenje javno zagovaranje socijalne pravde.
„Ljudi u malom gradu nemaju luksuz da se specijalizuju za nešto, bavimo se svim i svačim. Tako sam, osim nabrojanog, još i konsultant, koji se bavi komunikologijom, trener za planiranje i razvoj“, priča Filipović, koji se ipak najviše raduje narednim emisijama „Radio centrale“, u kojima će se dotaći bolne tačke svih Užičana, zagađenog vazduha.
„Aspida, alamunja, bazvrkan, buzdovan…“
„Drinkmanov zabavnik“ Zorana Filipovića, koji je izdat pre više od deset godina je knjiga koja je napisana da bude vanvremenska. Preporučio bih je i polaznicima političkih akademija, ako im zafali materijala za vređanje političkih protivnika. Tu su izrazi: aspida, alamunja, alakura, bazvrkan, buzdovan, šušumiga, šljapan, šljizga i tako dalje. Dakle, 400 izraza koji opisuju karaktere i mogu da se koriste u skupštinskom životu.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
