Uživo iz Brisela: Nikolićevi Francuzi i Vučićevi Nemci

Da li je u pitanju bio neočekivani apsolutni uspeh ili očekivani relativni uspeh, koja je država i međunarodna institucija koliko obećala kao pomoć, a koliko kao kredit, šta su Rusi tačno rekli, kakav utisak je ostavio predsednik Tomislav Nikolić… Pojedine dileme rešavane su „u hodu“, neke su gurnute pod tepih, dok će neke zavisiti isključivo od ličnih utisaka učesnika.

Ukoliko se prisetimo ranijih izjava srpskih zvaničnika, kao i nagoveštaja iz evropskih krugova, moglo se očekivati do 200 miliona evra bespovratne pomoći, dakle donacija. Kada se podvukla crta, Srbiji je na skupu obećano 115 miliona evra donacija, a 880 miliona evra povoljnih kredita. Od tih 115 miliona bespovratne pomoći, najviše je od EU, iz njenih pretpristupnih IPA fondova, ukupno 80 miliona. Ostatak dolazi uglavnom iz budžeta pojedinačnih država, gde se na primer istakla Velika Britanija, sa donacijom od oko 2,5 miliona evra. Kredita što se tiče, oni uglavnom spadaju u „ultrapovoljne“, sa minimalnom, netržišnom kamatom i maksimalnim počekom i rokom otplate. Među onima koji su ponudili takve kredite su međunarodne finansijske institucije, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka, Evropska investiciona banka, ali i vlada Japana.

Ovde ćemo stati sa pričom o milionima i kamionima. Nadležni državni funkcioneri će narednih dana govoriti šta imaju, govoriće i stranci, pa preostaje da se nadamo, zarad dobrobiti ljudi u Obrenovcu, Svilajncu, Paraćinu i svim ostalim delovima Srbije koji su u maju ove godine pretrpeli nezapamćeno razaranje izazvano prirodnim nepogodama, da će u porukama političara biti što manje parola, a što više konkretnih planova, sa preciznim rokovima i merilima uspešnosti. Evropska komisija je, reklo bi se, toga i te kako svesna. Za pola godine, dakle početkom 2015, biće održana još jedna konferencija visokog nivoa, na kojoj će se podvući crta, videti šta je učinjeno sa obećanim, datim i prihvaćenim parama, što znači da li ljudi žive u novim kućama, da li su putevi i mostovi popravljeni, da li su škole i bolnice obnovljene, da li je šteta naneta poljoprivredi izmirena, imamo li u Kolubari i dalje jezero… Što se stranaca tiče, a ticaće ih se, jer se o parama njihovih poreskih obveznika sada radi, neće Obrenovac biti novo Kraljevo, a Svilajnac nova Mionica. Evropljani, a verovatno i ostali donatori, poput Amerikanaca, Japanaca, Kuvajćana, Emiraćana i tako dalje, učiniće sve da novac dat Srbiji ne završi u bestragiji. Nadajmo se da i domaći političari ozbiljno misle kada isto kažu.

Autor ovog teksta je boravio na donatorskoj konferenciji u Briselu kao deo dvanaestočlane „nevladine“ delegacije iz Srbije, koju su uglavnom činili predstavnici međunarodnih i domaćih humanitarnih organizacija, kao i nekolicina ljudi iz medija. Prisustvovali smo skupu u sedištu Evropske komisije, u zgradi Šarlemanj, u konferencijskoj sali koja može da primi do 450 učesnika, na poziv i uz podršku EK. Državnu, „vladinu“, nešto brojniju delegaciju predvodio je predsednik Tomislav NIkolić, s kojim su u Brisel došli vicepremijer i šef diplomatije Ivica Dačić, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i njihovi saradnici. Slično je bilo i sa učesnicima iz Bosne i Hercegovine, koju je predstavljala državna delegacija sa predsednikom Predsedništva Bakirom Izetbegovićem na čelu, kao i ona „nevladina“, poput srpske na poziv EK i slične brojnosti. Komisija nas je pozvala zarad veće transparentnosti procesa, kako bi se i ljudi van državnih struktura na licu mesta informisali šta se dešava i u formalnim i neformalnim kontaktima razmenjivali mišljenja i zagovarali pomoć za ugrožena područja. U tom kontekstu, Evropska komisija, njen Generalni direktorat za proširenje, kao i Delegacija EU u Srbiji, zaslužuju svaku pohvalu.

Biće, međutim, još važnije od tog samog skupa posmatrati šta će se dalje dešavati. U nezvaničnom razgovoru sa jednim visokopozicioniranim zapadnim diplomatom jasno nam je rečeno da prilično velika pomoć koju će Srbiji dati njegova zemlja neće biti „na lepe oči“. Radiće se kao sa svakom donacijom. Beograd će predlagati projekat, država donator će to (tvrde – brzo i efikasno) razmotriti i odobriti, ali će potom i pratiti kako se projekat, recimo obnova kuća, odvija, što će sve na kraju evaluirati, procenjivati učinjeno. Cilj je jasan, za šest meseci sve mora biti obavljeno.

Ili skoro sve. U medijskim izveštajima sa donatorske konferencije nije bilo dovoljno prisutno vrlo važno zalaganje evropskih zvaničnika – a tu su na prvom mestu komesarka za vanredne situacije Kristalina Georgijeva i komesar za proširenje Štefan File, ali i šef francuske diplomatije Loran Fabijus, čija je zemlja sa EK i Slovenijom organizovala briselski skup – za uspostavljanje institucionalnih mehanizama da „poplave nikada više ne naprave ovakvu štetu u regionu“. U te mehanizme spada poziv Brisela da Srbija i BiH uđu u zajednički evropski sistem civilne zaštite, što podrazumeva uspostavljanje standarda EU i u ovoj oblasti. Zanimljivo je, na primer, i upozorenje Filea da su i ove poplave pokazale koliko je loše što Srbija za snabdevanje električnom energijom zavisi od uglja, dok su obnovljivi izvori energije zanemareni.

U ove „strateške“ ciljeve donatorske konferencije, koje su učesnici skupa u Briselu naglašavali, ali političari u Beogradu kao da to previđaju, spadaju, taksativno: 1. primena mehanizama za prevenciju poplava i upravljanje krizama sa poplavama; 2. regionalna međudržavna saradnja za basene Dunava i Save; 3. razvijanje civilne zaštite; 4. podsticanje drugačijih politika za energetiku i životnu sredinu; 5. podsticaji privatnom sektoru; 6. uzimanje u obzir socijalne dimenzije obnove uništenog i oporavka stanovništva; 7. obezbeđivanje transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti prilikom raspolaganja novcem i ostalim sredstvima za obnovu. Sve ovo možda nekome apstraktno i birokratski zvuči, ali ako nameravamo da predupredimo katastrofalne posledice prirodnih nepogoda, da se tragičan maj 2014. više ne ponovi, to su mere koje naše vlasti, uz podršku EU, moraju primeniti.

Pored veština planiranja i upravljanja, za uspeh javnih poslova u bilo kojoj sferi nisu nebitne ni aktivnosti zasnovane na izazivanju emocija, dakle i retorika. Naslušali smo se govora na briselskoj konferenciji, ovakvih i onakvih, a najbolji utisak su na većinu učesnika ostavile komesarka Kristalina Georgijeva, kandidatkinja za visoku funkciju i u novom sastavu Komisije, i slovenačka premijerka Alenka Bratušek, koja uskoro odlazi sa tog mesta. Tomislav Nikolić je bio… onakav kakav on jeste. Pomalo epski, pomalo poetski, svakako konzervativno-patriotski. Ali i vrlo „profrancuski“. Zahvaljivao se Nikolić levo i desno, šakom i kapom, istočno i zapadno, severno i južno, obećao je spomenik „svima koji su pomogli“, uz naglašavanje svoje uloge i uloge Francuske za organizovanje konferencije, gde je opširno citirao svoje i Olandovo obraćanje javnosti posle majskog sastanka u Parizu. (Kada smo jednog državnog zvaničnika pitali da li je Nikolićevo potenciranje Francuza odgovor na Vučićevu bliskost sa Nemcima, odgovorio nam je da mu je „više muka da svakog dana između njih dvojice posreduje“.) Govorio je predsednik Srbije često i u prvom licu jednine, uz zanimljiv izbor stilskih figura – noćima sanja oči nevine dece stradale u poplavama, bol zbog žrtava je u njegovim genima i kostima predaka, i slično. Nikolić je sa skupa otišao pre završetka, pa je ceremoniju u ime srpske strane zaključio Dačić, u svom prvom briselskom govoru – na engleskom jeziku.

Međunarodna donatorska konferencija „Obnovimo zajedno“ svakako je tog 16. jula bila bitan događaj za evropske institucije u Briselu, ali onaj najvažniji odigravao se po njenom završetku, u večernjim satima – par stotina metara od Šarlemanja zasedali su lideri 28 zemalja članica Evropske unije, okupljeni u Evropskom savetu, u još jednom pokušaju da se usaglase o novom visokom predstavniku za spoljnu politiku i novom predsedniku Saveta. Nisu uspeli, ponovo će se sastati krajem avgusta. Dok smo nešto posle ponoći napuštali „Evropski kvart“, moderne staklene zgrade nadletali su helikopteri, a Angela Merkel, Fransoa Oland, Dejvid Kameron, Mateo Renci i ostali odlazili su u limuzinama… Uz minimalno, gotovo neprimetno zaustavljanje saobraćaja. I to je EU.