Uzrok eksplozije verovatno ljudski faktor

Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, rekao je za Danas da je požar u fabrici ugašen, kao i da pirotehničke ekipe pretražuju teren od 13,45 časova kako bi utvrdili da li ima neeksplodiranih ubojnih sredstava. Sve dok se ne završi pregled terena vatrogasne ekipe i inspekcija Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje zbog bezbednosnih razloga neće prilaziti mestu eksplozije.

Slaviša Banković, republički inspektor Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, kaže za naš list da tokom jučerašnjeg dana nisu mogli da priđu mestu gde je došlo do eksplozije, zbog bezbednosnih razloga. Prema njegovim rečima, juče nije bilo zabeleženo prekoračenje dozvoljene koncentracije zagađujućih materija u vazduhu.

U požaru u vojnom delu fabrike Sloboda u Čačku, koji je prouzrokovao više eksplozija, u ponedeljak nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta u iznosu od 10 miliona evra. U trenutku izbijanja požara u fabrici je bilo 60 radnika koji su uspeli da se na vreme evakuišu.

Vojni stručnjaci se slažu da je uzrok nesreća u fabrikama namenske industrije najčešće ljudski faktor, jer rukovanje opasnim materijama iziskuje posebne procedure i mere bezbednosti.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za Danas da je u poslednjih 20 godina uzrok većine incidenata bio upravo ljudski faktor. Kada je reč o incidentu u Čačku, Radić ističe da treba sačekati završetak istrage kako bi se tačno utvrdio uzrok. On ističe da je namenska industrija najozbiljnija industrijska grana u Srbiji i da bi Vlada Srbije morala da poveća ulaganja u nju.

– U tehnologiju namenske industrije se nije ozbiljnije ulagalo još od 1991. Posle raspada SFRJ kapaciteti proizvodnje su ipak sačuvani. Tokom devedesetih činilo se da se samo čeka da namenska industrija potone, ali došlo je do naglog obrta. Srpska namenska industrija sada je prisutna na svetskom tržištu i to konzervativnim i pouzdanim proizvodima. Da bi se nastavio taj pozitivni talas kada je reč o izvozu neophodna su novčana ulaganja i inostrani partneri, prevashodno zemlje članice NATO, jer je visoka tehnologija u njihovim rukama – objašnjava Radić. On podseća da je za sada najveće tržište srpskog oružja Irak, ali i da se otvaraju i druga tržišta, među kojima su i zemlje članice NATO saveza.

Zoran Dragišić, programski direktor Međunarodnog instituta za bezbednost, kaže za Danas da se u poslednjih 15 godina dogodilo 14 sličnih incidenata, kao i da je svaki od tih incidenata imao različit uzrok, pa se ne može reći šta generalno „ne štima“ u vojnoj industriji.

– Požar u Čačku mora biti do detalja ispitan i videti da li je bilo sistemskih propusta ili nisu ispoštovane sve procedure. Međutim, ukoliko je reč o subjektivnoj grešci, na to se ne može uticati sem češćim i detaljnijim kontrolama – ističe Dragišić.

Prema njegovim rečima, mnoge od fabrika namenske industrije su tokom bombardovanja 1999. bile uništene, ali je u njih poslednjih godina više ulagano u opremu i vršeni su remonti, jer se počelo sa intenzivnijom proizvodnjom zbog proboja na inostrana tržišta. On dodaje da je važno to što će Ministarstvo odbrane pomoći da se proizvodi ove fabrike na vreme isporuče kupcima, čime će se sačuvati ugled fabrike. Kako kaže, ako isporuke budu tekle u skladu sa rokovima, neće biti ekonomskih posledica zbog ovog incidenta.

Kovač: Problem skladištenje sredstava

Beograd – U toku ove godine bilo je pet vanrednih događaja u fabrikama odbrambene industrije, a najčešći uzrok je nepoštovanje bezbednosnih i tehnoloških procedura, kao i rizici vezani za osetljivost baruta i eksplozivnih sredstava, izjavio je juče direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) Svetko Kovač. On je na sednici Odbora Skupštine Srbije za odbranu i bezbednost rekao da su u tim „vanrednim događajima“ – po dva u čačanskoj Slobodi i Milanu Blagojeviću u Lučanima i jednom u Krušiku iz Valjeva, teže povređen jedan radnik, a lakše tri. Kovač je, predstavljajući izveštaj o radu od 1. maja do 1. novembra, istakao da problem bezbednosti predstavljaju ubojna sredstva uskladištena na otvorenom, ali da je nivo pretnje od toga u poslednje vreme znatno smanjen i da je u planu da se taj problem reši tokom naredne godine. Kako je naveo, trenutno je na otvorenom 1.637 tona ubojnih sredstava, a u novembru je bila 1.851. tona. M. R. M.

Krstić: Nedovoljna obuka zaposlenih

Vojni analitičar Ninoslav Kristić kaže za naš list da eksplozija nikada ne može da se dogodi sama od sebe i da je u najvećem broju slučajeva reč o ljudskoj grešci – u fabrici ili van nje, odnosno prilikom pravljenja određenih komponenata.

– Uzrok nesreće može biti diverzija ili greška iz neznanja. Ukoliko se ispoštuje bezbednosna procedura nema šanse da se bilo šta dogodi – kategoričan je Krstić. Prema njegovim rečima, jedan od problema može biti to što je naglo povećan izvoz namenske industrije u Srbiji, pa u tom smislu možda je zaposlen i određen broj ljudi bez kompletne obuke, kakva je postojala pre 2000. godine. On naglašava i da je najviše za oporavak namenske industrije uradio sadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Oštećeno 14 kuća

Eksplozije i detonacije u vojnoj fabrici Sloboda u Čačku pričinile su štetu na 14 kuća koje se nalaze u neposrednoj okolini fabrike, rekao je pomoćnik gradonačelnika Čačka Radomir Kruščić. On je rekao da su na tim kućama oštećeni crep, malter i da su popucala stakla na prozorima. Kruščić je rekao da gradska komisija za procenu štete obilazi te objekte.