Od kojih bolesti umire svaki drugi stanovnik Srbije: Batut objavio najnoviju zdravstvenu statistiku

Prema istim podacima, od 2014. do 2023. godine uočen je porast opšte stope smrtnosti u Srbiji za 3,2 odsto.

Istovremeno, u navedenom periodu, porasle su stope mortaliteta od šećerne bolesti za 19,9 odsto, i malignih tumora za 2,3 odsto.

Sa druge strane, uočen je pad stopa mortaliteta od povreda i trovanja za 21,8 odsto, bolesti srca i krvnih sudova za 3,7 odsto i opstruktivnih bolesti pluća za 1,1 odsto.

Vodeći uzroci smrti u Srbiji su bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori i činili su preko dve trećine (70,6 odsto) svih uzroka smrti u 2023. godini, pri čemu su bolesti sistema krvotoka bile odgovorne za skoro polovinu (49,7 odsto) smrtnih ishoda,

„Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti, sa većim procentom žena koje umiru od ovih bolesti u odnosu na muškarce. Stopa smrtnosti od ovih bolesti blago je porasla u posmatranom periodu. Akutni koronarni sindrom (AKS) predstavlja značajan zdravstveni problem, čineći 49,0 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2023. godini“, navodi se u „Batutovom“ godišnjaku.

Kako se dodaje, kada je reč o malignim tumorima, registrovan je pad stopa mortaliteta od te vrste tumora, ali se i dalje uočava porast stopa incidencije od malignih tumora, koje značajno opterećuju stanovništvo naše zemlje.

„Šećerna bolest predstavlja globalnu epidemiju, sa procenom da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 600.000 osoba ili 8,1 odsto populacije. Dijabetes tipa 2 čini 95 odsto svih slučajeva“, navodi se u godišnjaku.