Uzrok tragedije još nepoznat

U istrazi, kako Danas saznaje, osim kriminalističkih stručnjaka Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavnika pravosuđa, učestvuju i zaposleni u Ministarstvu odbrane.

Osim Vide Terzić, koja je bila u stalnom radnom odnosu i Dragana Milovanovića, koji je radio po ugovoru, ostali poginuli su bili angažovani preko omladinske zadruge. Oni su radili u delu za barutno punjenje, gde je nastao požar, a potom i detonacije. Na traci fabrike oružja u Užicu, koja služi za kontrolu proizvoda i barutno punjenje uglavnom rade žene.

Pored sedmoro nastradalih, četrnaest radnika je zadobilo lakše povrede. Nakon ukazane pomoći u užičkoj bolnici, zbog blagog trovanja ugljen-monoksidom i ogrebotina, svi povređeni su pušteni kućama. Među njima je i nekoliko vatrogasaca, koji su lakše povređeni u akciji spasavanja.

Dragan Šutanovac, ministar odbrane, koji je juče sa saradnicima posetio mesto nesreće, rekao je novinarima da „niko sa sigurnošću ne može da kaže šta je bio uzrok teške tragedije, dok se istraga ne završi“.

– Istraga će utvrditi šta se dogodilo i zašto je u ovom slučaju barut eksplodirao na način na koji inače ne eksplodira. Reč je o incidentu koji se nikada nije dogodio na takav način. Insistiraćemo na detaljnom izveštaju, jer će od toga zavisiti buduće postupanje sa barutom – rekao je Šutanovac.

Dobrosav Andrić, direktor te fabrike tvrdi da „incident nema veze sa starošću opreme, niti sa tehnološkim postupkom“, kao i da „nesreću, najverovatnije nije izazvao ljudski faktor“.

– U preduzeću imamo jedan broj radnika koji su u stalnom radnom odnosu, drugi su angažovani po ugovoru, a treći preko omladinskih zadruga, ali oni imaju sva prava kao stalno zaposleni. Postupak koji se obavlja na radnim mestima u odeljenju u kome se dogodila eksplozija moguće je naučiti za nekoliko sati, a radnici koji su preksinoć bili na tim radnim mestima, to rade godinama – istakao je Andrić. On je dodao da je protivpožarni sistem reagovao na vreme, kao i da su radnici imali propisanu higijensko-tehničku opremu.

Tragedija je započela vatrom, koja je najverovatnije zahvatila deo proizvodne jedinice za barutno punjenje municije, u podzemnom objektu u brdu Orlovac, na ulazu u grad. Nakon toga su usledile četiri vezane eksplozije.

U to vreme u pogonima je bilo stotinak radnika, a deo njih uspeo je da se spase, bežeći kroz gust dim kroz tri otvora. Oni su svedočili o pravoj ljudskoj drami u tunelima i pokušajima da se što pre domognu izlaza. Bilo je i onih koji su pokušavali da se vrate i pomognu kolegama, ali su ih u tome sprečili ostali, zbog velikog rizika.

– Bilo je jezivo… prava drama… ljudi su bili jedni preko drugih, pokušavali da izađu. Od jačine eksplozija jedan zid se srušio – jedva je, kroz suze, uspeo da kaže jedan od radnika.

Radnice koje su radile u susednom odeljenju, gde se pakuje municija, svedočile su da su najpre čule strahovitu detonaciju, a zatim osetile jak udarni talas, od koga su na sve strane letele kutije sa municijom.

– Ceo pogon bio je ispunjen gustim i crnim dimom. Ništa nismo videle. U panici smo pojurile ka izlazu i nastao je haos, jer su hodnici veoma uski, a dim nas je gušio – opisala je jedna od radnica.

Prema mišljenju radnika sa kojim je razgovarao novinar Danasa, požar je najverovatnije izazvala iskra na jednoj mašini u delu za barutno punjenje. On je negirao tvrdnje direktora Andrića da se aktivirao protivpožarni sistem.

Pedeset vatrogasaca sa šesnaest vozila, kao i nekoliko sanitetskih vozila, brzo su reagovali. Iako su bili na mestu tragedije samo nekoliko minuta nakon dojave i brzo lokalizovali požar, vatrogasci su tek oko 23 časa, zbog gustog dima i smanjene vidljivosti uspeli da uđu u tunele i počnu spasavanje. Brza reakcija je sprečila da se vatra proširi i na druge pogone, kao što su lakirnica i priručni magacini gotovih proizvoda, koji su bili puni municije.

Saša Cicvarić, komandir užičkih vatrogasaca rekao je da je njegova jedinica uspela da evakuiše oko osamdeset radnika.

U drugoj smeni bilo je ukupno sto radnika, a u samom delu za barutno punjenje radilo je njih desetak. Nakon vesti o nesreći nekoliko stotina Užičana okupilo se ispred pogona pokušavajući da saznaju šta se dogodilo i kakva je sudbina njihovih srodnika i prijatelja. Neki su uporno, ali bezuspešno, pokušavali da svoje najbliže pozovu mobilnim telefonom, nadajući se da nisu među nastradalima.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić posetio je preksinoć oko ponoći mesto tragedije, izrazio saučešće porodicama poginulih i odao priznanje vatrogascima zbog hrabrosti. U Užicu je bio i Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije.

Užičani ne pamte veću tragediju još od Drugog svetskog rata, kada je 1941. u tadašnjoj Fabrici oružja u trezorima, tokom eksplozije poginula čitava smena radnika, kao i brojni građani.

Predstavnicima grada i porodicama poginulih telegrame saučešća uputili su, između ostalih, i predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, kao i ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Zbog velike tragedije, Gradsko veće Užica je na vanrednoj sednici proglasilo trodnevnu žalost u gradu od petka u ponoć. Komemoracija, koju će organizovati grad i fabrika, najavljena je za danas u 10 časova u Narodnom pozorištu u Užicu. Vreme sahrane će naknadno biti određeno.

Tuga porodice Ostojić

Tuga i tišina u porodici Ostojić, na Belim Vodama u blizini grada, koja je ostala bez Jasmine. Njen suprug Darko, sa svojim roditeljima, prima saučešće rodbine i prijatelja. On takođe radi u fabrici Prvi partizan, ali u drugom pogonu. Preksinoć je bio u istoj smeni sa Jasminom.

– Pre posla odvezli smo našu dvogodišnju kćerku kod Jasminine majke. Jasminu sam posle odvezao do frizera, a dogovor je bio da uzmemo izlaznice iz preduzeća oko 20,30. Međutim, nisam uspeo da je vidim, svedoči jecajući Darko, suprug dvadesetčetvorogodišnje Jasmine, koja je u fabrici radila skoro četiri godine, preko omladinske zadruge. Darko objašnjava da je u trenutku eksplozije bio u drugom delu fabrike, očekujući da će na izlazu videti svoju suprugu.

– Nije je bilo. Od jednog kolege uzeo sam zaštitnu masku i pošao ka ulazu. Bio je gust dim i uspeo sam da stignem do pola puta, ali ostao sam bez vazduha i nisam mogao dalje, pa sam se vratio. Nakon dva časa iščekivanja, rekli su mi da je poginula… Ne mogu da verujem da je više nema – svedoči Darko o svojoj tragediji.

Uspešno poslovanje

Fabrika je prošle godine obeležila osam decenija od osnivanja i jedna je od najuspešnijih u domaćoj vojnoj industriji. Proizvodi sportsku i streljačku municiju, a pored vojske i policije Srbije, snabdeva i brojne armije u svetu. Skoro kompletna proizvodnja namenjena je izvozu. U fabrici radi oko 600 radnika. Zbog povećanog obima posla, povremeno se angažuje i do dvesta radnika, posredstvom omladinskih zadruga.

Preseljenje proizvodnje

Uslovi za rad u podzemnom objektu, u kome se nalaze brojni tuneli, loši su, a njegovo održavanje, koje zahteva posebne standarde je izuzetno skupo. Poslovodstvo fabrike je prošle godine predstavilo projekat o preseljenju dela proizvodnje iz tog objekta u drugu halu, koja je kupljena od preduzeća Tvrdi metal. Međutim, glavni problem je nedostatak novca, pa se poslovodstvo nada da će tu ideju finansijski podržati i država. Direktor Dobrosav Andrić je ranije isticao da je za izmeštanje proizvodnje iz podzemnog objekta na novu lokaciju potrebno oko četiri miliona evra.

Zastarele tehnologije, a kapaciteti proizvodnje očuvani

Ljudski faktor najčešći razlog nesreća

Beograd – Ljudski faktor najčešći je uzrok nesreća u fabrikama namenske industriji, tako da rukovanje opasnim materijama iziskuje posebne procedure i mere bezbednosti, saglasni su vojni stručnjaci.

Tehnologije u okviru ove industrije su poprilično zastarele, ističu sagovornici Danasa, i dodaju da postrojenja u pojedinim fabrikama datiraju još iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, kapaciteti proizvodnje su sačuvani do danas, na šta ukazuje i to da je vrednost prošlogodišnjeg izvoza oružja iznosila oko 400 miliona dolara.

Prema njihovim rečima, mašinska oprema se retko obnavlja, za razliku od one koja je neophodna za precizne radnje.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za naš list da je namenska industrija najozbiljnija industrijska grana u Srbiji, tako da bi Vlada Srbije morala da poveća ulaganja u nju. On ističe da je najveće tržište srpskog oružja Irak, ali i da se otvaraju i druga tržišta, kao što su zemlje članice NATO alijanse.

Međutim, vojni analitičar Ninoslav Krstić kaže da, prema njegovim saznanjima, nadležne inspekcije Ministarstva odbrane od 2003. nisu izvršile kontrolu pogona nijedne fabrike namenske industrije u Srbiji. On napominje i da je 2000. namenska industrija stavljena van dotadašnjeg sistema, tako da se od tada ne zna u čijoj je to nadležnost, odnosno ko je zakonski odgovoran za kontrolu rada tih fabrika.

– To ne znači da je namenska industrija u lošem stanju, jer su propisani strogi interni pravilnici koji se svakodnevno poštuju u fabrikama. Smatram da uzrok nesreće u „Prvom partizanu“ treba tražiti u ljudskom faktoru, budući da eksploziv ne može sam od sebe da se detonira – objašnjava Krstić.

On dodaje da u užičkoj fabrici nikada do sada nije bilo incidenata, iako radnici od 1941. svakodnevno na završnom sklapanju metaka rukuju barutom i inicijalnim kapislama.

Prema njegovim rečima, iako se još ne zna obim nesreće, zastoj u radu ne bi trebalo da bude duži, pa samim tim ni proizvodnja neće biti ugrožena, kao ni potpisani aranžmani. Međutim, kratkog zastoja sigurno će biti, što će se odraziti i na ostale fabrike namenske industrije koje proizvode komponente za „Prvi partizan“.

Miloje Cvetković, penzionisani pukovnik i profesor Fakulteta za bezbednost u Beogradu, objašnjava da su mere bezbednosti u fabrikama namenske industrije rigorozne, kao i da svaki pogon, u zavisnosti za šta je zadužen, ima niz pravilnika koji se sigurno svakodnevno poštuju.

– Fabrika u Užicu ima posebnu proceduru budući da na sklapanju metaka u kontakt dolaze barut i inicijalna kapisla. U Lučanima „Milanu Blagojeviću – Namenska“ iz Lučana proizvode se barut i eksplozivi, pa se tamo recimo sva zapaljiva sredstva ostavljaju na prijavnici, a radnici imaju i posebne prostorije za pušenje koje su izolovane od proizvodnog kruga – navodi Cvetković.

Sa druge strane, Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti, smatra da istraga uzroka nesreće u „Prvom partizanu“ ne sme da isključi nijednu mogućnost, pa čak ni diverziju. On je dodao da se slične nesreće dešavaju i u drugim zemljama, jer je to uvek rizik kada se radi sa barutom, ali da se u mnogim nedemokratskim režimima o tome ne govori.

Podsećamo, za potrebe vojske u Srbiji rade više fabrika namenske industrije među kojima su najpoznatije fabrika „Zastava oružje“ iz Kragujevca, „Prvi partizan“ iz Užica, Kompanije „Sloboda“ iz Čačka, HK „Krušik“ iz Valjeva, „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana i „Prva iskra – Namenska“ iz Bariča. R. V. B. – B. C.

Dačić: Diverzija isključena

„Postoje sumnje da se, s obzirom na mestio eksplozije, nesreća dogodila zbog ljudskog faktora“, rekao je Ivica Dačić, ministar policije, sinoć za RTS i dodao da su se poginuli radnici najverovatnije ugušili ugljen-monoksidom. Dačić je objasnio da su, verovatno, nepravilne procedure dovele do eksplozije i isključio mogućnost diverzije. On nije želeo da komentariše navode da većina stradalih nije imala stalan posao u fabrici, već su tu radili preko omladinske zadruge, rekavši da to nije posao policije. Ministar je naveo da se prvi rezultati istrage eksplozije očekuju u petak uveče ili u subotu ujutro.

Hronologija nesreća

* 23. jun 1995 – U namenskoj industriji fabrike hemijskih proizvoda „Grmeč“ u Zemunu poginulo je 11, a povređeno devet radnika.

* 3. decembar 1997 – U požaru koji je izbio u preduzeću „Milan Blagojević, u Lučanima, poginulo je troje radnika.

* 2003 – U Fabrici „Sloboda“ u Čačku povređene su radnice Ljiljana Marković i Radovanka Bojović.

* 19. novembar 2003 – Jedan radnik poginuo je u eksploziji u Farmaceutsko-hemijskoj industriji „Zdravlje“ u Leskovcu.

* 7. jun 2004 – Pet radnika „Impol Sevala“ u Sevojnu, kod Užica, povređeno je u eksploziji pri livenju.

* 18. avgust 2004 – Prilikom pretakanja sumporne kiseline u Beogradu su teško povređena trojica radnika, od kojih je jedan preminuo.

* 29. maj 2006 – Troje ljudi stradalo je u eksploziji u fabrici „Prva iskra“ u Bariču. Eksplozija se dogodila u bloku fabrike u kojem se proizvode eksplozivi, a tom prilikom povređeno je troje radnika i jedan vatrogasac.

* 19. oktobar 2006 – U seriji eksplozija u vojnim skladištima sa municijom kod Paraćina povređeno je desetak građana.

* 23. maj 2007 – U eksploziji u korporaciji „Trajal“ u Kruševcu, lakše je povređeno troje radnika.

* 6. april 2008 – Nakon eksplozije u fabrici Galenika-fitofarmacija 20 ljudi preventivno je zbrinuto na VMA.

* 17. april 2008 – U Fabrici skroba kod Pančeva dogodila se eksplozija na filteru za sušenje skroba, ali povređenih nije bilo.

* 26. avgust 2008 – U eksploziji u fabrici detonita i eksploziva „Trajal korporacije“ u Kruševcu lakše je povređeno sedam radnika, a pričinjena je veća materijalna šteta.

* 3. novembra 2008 godine – Tri radnika Fabrike za proizvodnju raketnog goriva „Edepro“ povređena su u eksploziji u pogonu za pravljenje punjenja za protivgradne rakete u naselju Leštani.

Još vesti iz ovog grada

Divlja deponija u krugu komunalnog preduzeća u Čačku, pristiže i smeće iz Užica

Udruženje „Da (ne) dišemo duboko“: Deponija Duboko radi uprkos zabrani inspektora

Udruženje „Da (NE) dišemo Duboko“: Ministarstvo dostavilo rešenje o zatvaranju deponije Duboko

Dačić: Unapređen sistem reagovanja u vanrednim situacijama kroz digitalni registar rizika