Doktorke sa Oksforda: Vakcina je već u proizvodnji, slede klinička ispitivanja

Dr Marija Zarić i dr Sandra Belij-Rammerstorfer deo su tima instituta Džener Univerziteta u Oksfordu i rade na razvoju vakcina. Obe se bave imunološkim aspektima vakcine.

Belij-Rammerstorfer radi na razvoju vakcina protiv novih patogena ali i na istraživanju komponenata prirodnog imuniteta naročito kod patogena koje prelaze sa životinja na ljude putem vektora kao što je Krimska-Kongo hemoragicna groznica, koje ima za cilj dalje usavršavanje formulacija vakcine.

Trenutno je fokusirana na razvoj vakcine protiv Covida 19.

Zarić istražuje vakcine protiv malarije, ispitujući imunske odgovore na vakcine koje se testiraju u  kliničkim studijama u Velikoj Britaniji, ali i u endemskim zemljama u Africi koje su posebno pogođene malarijom.

Uskoro će se, kako nam kaže, i ona pridružiti kliničkom timu u radu na testiranju vakcine protiv Covid-a 19.

Naučnici širom sveta, kažu one, naporno rade na razvoju vakcine kako bi se sprečio Covid 19, ali treba mnogo toga da se uradi.

„Naš tim iz Oksforda je započeo rad na dizajniranju vakcine 10. januara ove godine. Korona virus ima na svojim spoljnim površinama proteine koji se zbog svog karakterističnog izgleda opisuju kao “šiljci”. Na osnovu ranijih ispitivanja koja su naučnici radili na drugim virusima iz familije korona virusa zaključeno je da su ovi “šiljci’’ dobra meta za vakcinu“, objašnjavaju njih dve.

Nakon vakcinacije, imuni sistem stvara specifičan i dugotrajni imunski odgovor na ovaj “šiljak” korona virusa, koji ima sposobnost da prepozna, napadne i uništi korona virus ako kasnije inficira organizam.

„Ova vakcina protiv Covid 19 zapravo nosi genetsku informaciju površinskih “šiljaka” unutar platforme koja je već odavno dobro razvijena i proučavana u Džener institutu. Platforma je zasnovana na adenovirusnom vektoru koji od jedne doze proizvodi snažan imunski odgovor, pri čemu je ovaj vektor dizajniran tako da ne može da se umnožava u organizmu, već samo sprovodi informaciju od interesa, u našem slučaju informaciju o šiljcima korona virusa“, navode one.

Prikupljaju se zdravi volonteri starosne dobi između 18 i 55 godina, koji će, ako prođu skrining, biti prvi na kojima će se testirati nova vakcina.

„Ispitivanje će uključiti oko 510 volontera, koji će dobiti ili Covid 19 vakcinu ili kontrolnu injekciju. Ja ću se priključiti timu u toku ove faze istraživanja koja treba da započne za nekoliko nedelja, gde ću analizirati imunski odgovor na vakcinu kako bi se zaključilo da li vakcina ima potencijal da zaštiti od infekcije korona virusom“, objašnjava Zarić.

Trenutno je, kažu, u toku detaljni predklinički rad u kome učestvuje Sandra.

„Predklinički rad obuhvata obavezno testiranje vakcine na životinjama i karakterizaciju imunskog odgovora do kojeg vakcina dovodi, ali takođe i optimizaciju raznih metoda koje će se kasnije koristiti od strane kliničkog tima kada studija zapravo počne“, kaže Belij-Rammerstorfer.

Nakon rada na predkliničkim studijama i Belij-Rammerstorfer će imati svoju ulogu u kliničkom timu najviše istraživajući efekte vakcine na stvaranje antitela.

„Ispitivanje će dakle pružiti dragocene informacije o bezbednosnim aspektima vakcine, kao i njenoj sposobnosti da izazove imunološki odgovor na virus“, ističu.

Vakcina je već u proizvodnji.

Vakcina se, kažu, proizvodi prema standardima dobre kliničke prakse na Univerzitetu Oksford.

„Istraživači rade što je brže moguće kako bi vakcina bila spremna za upotrebu u rekordnom roku, što uključuje dodatna pretklinička ispitivanja i proizvodnju većeg broja doza vakcine“, navode ove dve doktorke.

Pokretanje kliničkih ispitivanja koja slede za nekoliko nedelja je sledeći korak u naporima da se otkrije da li nova vakcina koja se razvija na ovom institutu može igrati centralnu ulogu u kontroli pandemijskog korona virusa.

„Istovremeno sa sprovođenjem prvih kliničkih ispitivanja, u toku je pokretanje povećanja proizvodnje vakcina čime se osigurava da su dovoljne doze vakcine dostupne što je pre moguće. Posebno za zdravsteve radnike, starije osobe i one sa visokorizičnim zdravstvenim stanjima. Naravno, sve ovo pod uslovom da klinička ispitivanja dokažu da je vakcina bezbedna i efikasna“, zaključuju sagovornice Danasa.

Institut Džener

Ovaj institut osnovan je 2005. i nazvan je po engleskom doktoru Edward-u Jenner-u i koji je prvi otkrio vakcininaciju 1796. godine.

Institut ima za cilj da razvije vakcine protiv bolesti od najvećeg globalnog uticaja kao što su malarija, tuberkuloza i HIV, ali i protiv bolesti koje izazivaju novi patogeni kao sto su MERS, SARS i od skora SARS CoV-2 virus, izazivač Covid-a 19.

Na Džener institutu radi više od 100 istraživača, uključujući doktorante, post-doktorante, asistente, tehničare, medicinske sestre i kliničare.

Rad tog instituta pokriva sve aspekte razvoja vakcina – od dizajniranja vakcine do masovne proizvodnje i kliničkih ispitivanja.