Foto: Vesna TorovicKovid 19 je specijalna bolest jer nije samo infekcija već i trovanje.
A kada je neko već zatrovan različitim toksinima, od ishrane do aerozagađenja, on će se sigurno ozbiljnije razboleti, dok vakcina koju primi neće delovati. Ako nam je temelj trošan, ne možemo podići zgradu od deset spratova, kaže za Zdravlje Danas imunolog dr Borislav Kamenov, bivši direktor Univerzitetskog kliničkog centra Niš i profesor Medicinskog fakulteta.
Napomena: Iz teksta je izbačena tvrdnja sagovornika da je za čišćenje zatrovanog organizma i jačanje bazičnog, nespecifičnog imuniteta, koji je ključan u borbi protiv kovida 19 i drugih bolesti, najvažniji vitamin D, kao i njegove izjave o neophodnim količinama vitamina D u lečenju oboljenja kovid 19, jer su dodatnom proverom ocenjene kao netačne.
– Trujemo se pesticidima, hemikalijama, aerozagađenjem, hibridnim žitom, lošim mesom, pilićima koji za mesec dana dobiju dva kilograma… Zato imamo nadimanje u stomaku, gasove, obložen jezik, crvene prste na rukama i nogama, osećamo umor, padamo u depresiju, imamo početak šećerne bolesti. Ali, mi sve to zanemarujemo ili ne prepoznajemo kao jasan uvod u ozbiljne bolesti. Otrovi oštećuju sve, pa čovek dobija metabolički sindrom, nema snagu da izbaci toksine i ima veći rizik od teže forme bolesti i lošeg ishoda. Vakcina je dobar način za sprečavanje bolesti, ali ona nije sve, nešto smo propustili, kaže Kamenov.
Ranije se govorilo da deca ne oboljevaju i da mladi dobijaju laku formu bolesti. Ovih dana je, međutim, umro tinejdžer u Kruševcu, a i deca su na respiratorima. Kako je moguće da se to događa kada kažete da deca imaju jak bazični, nespecifični imunitet, koji je ključan u borbi protiv korone?
– Tačno je da deca imaju takav imunitet, a da ga D vitamin – koji im daju pedijatri – podstiče, popravlja creva i metaboličko stanje organizma. Ali, velika je zabluda da su sva deca zdrava. I ona imaju poremećaje, samo još nemaju dijagnozu.
NAPOMENA: Iz teksta je izbačena tvrdnja sagovornika da su majke „trovale“ sve vreme dok su ih nosile, jer je dodatnom proverom ocenjena kao netačna.
A koliko lošem imunitetu dece i mladih doprinosi često i dugotrajno sedenje za računarom?
– I te kako utiče, jer je njihovom organizmu potreban D vitamin, koji nije u računaru, već je napolju, na suncu. Utiče i stres, a nije retko da su i pod depresijom. Takvi problemi se „rešavaju“ tabletama za određenu bolest, a morali bi da se rešavaju multidisciplinarno. Postoji početak svih problema, a to je trovanje organizma, koji treba očistiti, i to unošenjem D vitamina i probiotika. Moje kolege, doktori, se prilično ritaju kada ovo čuju, ne sviđa im se, u školi su nas učili da sve treba raditi po protokolu…
Kada je naš imunitet najgori u toku godine?
– Kad nema sunca. Dakle – jesen, zima i rano proleće. Tada treba pojačati unošenje D vitamina. Zabluda je da nam je hrana dovoljna za unos adekvatne količine vitamina, neophodni su nam suplementi, zaključuje naš sagovornik.
Kakve vitamine prodaju apoteke?
– Primetio sam da nekim pacijentima nije bolje, iako uzimaju različite vitamine. Kod B i C vitamina ili proizvođači ne ubacuju u tabletu dovoljno tih vitamina ili se oni vremenom gube. Srećom, nisam primetio da se to dešava kod D vitamina, kaže Kamenov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
